Presudom Višeg suda u Šapcu Kž 169/22 od 07.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Darka Vićića, a presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću K 818/20 od 16.07.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Darko Vićić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Republičkom javnom tužiocu, te je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Darka Vićića je neosnovan.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, i to navodima da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je prvostepeni sud okrivljenom izrekao i uslovnu osudu i novčanu kaznu kao sporednu, a odredbom člana 176. stav 1. KZ, za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim, nije propisno izricanje novčane kazne kao sporedne. Nadalje, u zahtev za zaštitu zakonitosti se ukazuje da se neosnovano prvostepeni i drugostepeni sud pozivaju na odredbu člana 48. stav 2. KZ, imajući u vidu da, u konkretnom slučaju, okrivljeni nije stekao nekakvu korist izvršenjem krivičnog dela. Sem toga, branilac okrivljenog navodi da je odredbom člana 48. stav 2. KZ propisano da je zakonski uslov za izricanje novčane kazne – kao sporedne kazne, ako je sud izrekao kaznu zatvora, a kako je okrivljenom izrečena uslovna osuda, u konkretnom slučaju, nije mogla biti izrečena i novčana kazna kao sporedna kazna.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga.

Odredbom člana 43. KZ su propisane vrste kazni koje se mogu „izreći“ učiniocu krivičnog dela, a to su: kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole. Dakle, učiniocu krivičnog dela se kazne „izriču“. Termin „izricanje“ predstavlja opšti pojam koji se odnosi na sve četiri vrste kazne koje poznaje Krivični zakonik.

Nadalje, odredbom člana 48. stav 2. KZ je, pored ostalog, propisano i da se za krivična dela učinjena iz koristoljublja, novčana kazna kao sporedna može izreći kada nije propisana zakonom.

Članom 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđeno je da ko suprotno propisima koji regulišu oporezivanje akcizama, neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili ko nabavlja radi prodaje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet proizvode koji se u skladu sa zakonom smatraju akciznim proizvodima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Shodno iznetom, a kako je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jer je postupao suprotno propisima koji regulišu oporezivanje akcizama, obzirom da je predmetni duvan nabavio radi prodaje, a samim tim i radi ostvarivanja koristi, a što logično vodi zaključku da se ovo delo vrši iz koristoljublja, sud je u smislu citirane odredbe člana 48. stav 2. KZ, mogao izreći i novčanu kaznu, kao sporednu, nezavisno od činjenice što okrivljeni AA, u konkretnom slučaju, nije osuđen na kaznu zatvora.

Kako je okrivljenom AA zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izrečena uslovna osuda, tako što mu je za izvršeno krivično delo utvrđena kao glavna, kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od dve godine od dana pravnosnažnosti ne učini novo krivično delo i novčana kazna kao sporedna, i to na osnovu člana 48. KZ u iznosu od 80.000,00 dinara, to odlukom o krivičnoj sankciji, u konkretnom slučaju, nije povređen zakon, pa Vrhovni kasacioni sud navode zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić