Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 48/23 od 04.10.2023. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Marka Matića, adokata Aleksandre Zlatić i branioca okrivljenog Radivoja Pavićevića, advokata Nemanje Miletića u pogledu činjeničnog opisa dela i delimično je usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zbog odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog Marka Matića te je presuda Višeg suda u Beogradu 8K br. 98/22 od 12.10.2022. godine preinačena tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene Marka Matića i Radivoja Pavićevića oglasio krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osudio okrivljenog Marka Matića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci u koju se uračunava vreme provedeno na zadržavanju i u pritvoru počev od 08.08.2019. godine do 25.11.2019. godine, a okrivljenog Radivoja Pavićevića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju se uračunava vreme provedeno na zadržavanju počev od 08.08.2019. godine do 10.08.2019. godine, dok su u preostalom delu žalbe branioca okrivljenog Marka Matića, advokata Aleksandre Zlatić, branioca okrivljenog Radivoja Pavićevića, advokata Nemanje Miletića i javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u odnosu na okrivljenog Radivoja Pavićevića odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Marka Matića, advokat Aleksandra Zlatić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pravnosnažne presude ukine, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili drugostepenu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži;

- branilac okrivljenog Radivoja Pavićevića, advokat Nemanja Miletić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3) i tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine ili samo odluku donetu po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da pobijane presude preinači ili samu odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ ili ga osudi za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi čllana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Matića, advokata Aleksandre Zlatić je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radivoja Pavićevića, advokata Nemanje Miletića je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Marka Matića, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, s obzirom da je nakon ukidanja prvostepene presude kojom je okrivljenima stavljeno na teret da su „neovlašćeno radi dalje prodaje držali supstance proglašene za opojne droge i to okrivljeni Marko Matić kanabis ukupne neto mase 192,72 grama... oba optužena radi prodaje prenosili opojnu drogu kokain ukupne neto mase 3,39 grama“, dakle bez reči „neovlašćeno“, koja predstavlja bitno obeležje ovog krivičnog dela, pa je prvostepeni sud u ponovnom postupku pogrešno okrivljene oglasio krivim za radnju izvršenja „neovlašćeno radi prodaje prenosili opojnu drogu...“.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su od strane Vrhovnog suda kao neosnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Apelacioni sud postupajući po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude, otklonio navedenu povredu zakona učinjenu dodavanjem reči „neovlašćeno“ u radnju izvršenja krivičnog dela u pogledu radnje prenošenja opojne droge, te pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 48/23 od 04.10.2023. godine okrivljeni Marko Matić je oglašen krivim samo za radnju da je „neovlašćeno radi prodaje držao supstance proglašene za opojnu drogu...“, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani, u pogledu postojanja povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Marka Matića navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija KU. br. 126/19 od 08.08.2019. godine (... broj ..) i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima Sektora unutrašnje kontrole – Odeljenje za operativne aktivnosti KU br. 126/19 od 09.08.2019. godine, iz razloga što je pretresanje stana okrivljenog Marka Matića izvršeno noću iako za to nije bilo nikakvih stvarnih razloga, pa je po navodima branioca ovakvo pretresanje nezakonito a takođe i potvrda o oduzetim predmetima kao posledica izvršenog pretresa.

Ovakve navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio neosnovanim. Ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da u naredbi kojom je određeno pretresanje stana, čiji je držalac okrivljeni Marko Matić Kpp. Pov. br.1313/19 od 08.08.2019. godine, izričito stoji da će se pretresanje izvršiti danju ali može biti izvršeno i noću u periodu od 22,00 do 06,00 časova. Samim tim, ovlašćena službena lica imala su pravo da pretres objekta vrše i noću, jer su na to bili ovlašćeni predmetnom naredbom sudije za prethodni postupak, te su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Sa druge strane, branilac je kao nezakonit dokaz označio preslušavanje telefonskih razgovora kao i uvid u telefonsku SMS komunikaciju, jer su ovi dokazi rezultat naredbe za primenu posebnih dokaznih radnji tajni nadzor i snimanje komunikacije i tajno praćenje pri čemu je primena ovih posebnih dokaznih radnji obavljena potpuno paušalno i bez stvarnih razloga pa je kao takva, po navodima branioca, primenjena na način koji je u suprotnosti sa odredbom člana 168. Zakonika o krivičnom postupku.

Ovakvi navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je naredba doneta od strane ovlašćenog sudije za prethodni postupak u skladu sa zakonom i izvršena od strane ovlašćenog organa, policije, kao i da su transkripti o izvršenim razgovorima izvedeni kao dokaz na glavnom pretresu u skladu sa zakonom, a sam način izvođenja navedenih dokaza i činjenica da su se tokom preslušavanja razgovora eventualno čuli razgovori dok „telefon još zvoni“ je stvar činjeničnog zaključka i činjeničnih utvrđenja, a ne osporavanje zakonitosti dokaza, te je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenjen kao nedozvoljen.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Marka Matića navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac ukazuje da sudovi prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji na strani okrivljenog nisu cenili činjenicu da je okrivljeni invalid sa 35% invaliditeta, da jedini razlog zbog kojeg je koristio kanabis upravo ovaj invaliditet kao teška posledica saobraćajnog udesa koji je imao, niti su dali poseban značaj činjenici da je krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti i da je priznao izvršenje krivičnog dela, te omugućio efikasno sprovođenje krivičnog postupka, na koji način branilac suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okriljenog Radivoja Pavićevića, advokat Nemanja Miletić navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP usled nepropisnog sastava suda.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ovaj branilac osporava postojanje saizvršilaštva ova dva okrivljena, jer okrivljeni Radivoje Pavićević ne može biti saizvršilac u konkretnom slučaju imajući u vidu da opojnu drogu kokain nije dodirivao i nije bio u pritežanju iste, nije utvrđeno postojanje zajedničkog umišljaja ovih okrivljenih da opojnu drogu prenesu nekom trećem licu, na koji način iako branilac navodima ukazuje da je pogrešno primenjen zakon i učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, suštinski ovu povredu obrazlaže činjeničnim osporavanjem utvrđenih činjenica i ukazivanjem na pogrešnu primenu člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, člana 440. ZKP, člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahteve branioca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog Marka Matića u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne obrazlaže u čemu se sastoje navedene povrede, to je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konktretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić