Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP-a, branilac okrivljenog L.I., advokat D.A. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 439. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji te da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

U zahtevu branioca okrivljenog L.I. se navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se, po stavu odbrane, ne mogu zasnivati, odnosno, jer se zasnivaju na izveštaju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Okružnog zatvora u Pančevu od 14.05.2012. godine sa službenom beleškom službe obezbeđenja od 12.05.2012. godine i sa izveštajem lekara specijaliste od 12.05.2012. godine na ime M.A. radnika Okružnog zatvora Pančevo.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Naime, pobijane presude se zasnivaju na dokazima koje je prvostepeni sud izveo u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu i to pre svega uvidom u listing i grafički prikaz listinga telefonskih komunikacija te izveštaja o komunikaciji PU Pančevo od 15.03.2013. godine, a zatim sud zasniva presudu na iskazu svedoka oštećene M.Š., delu odbrane okrivljenog L.I. u kome navodi da je kritičnom prilikom imao telefonsku komunikaciju sa oštećenom M.Š., te delu iskaza svedoka S.I. u kome navodi da je okrivljeni kritičnom prilikom pozvao oštećenu M.Š., kojom prilikom mu je ton bio nervozan i povišen. Ove dokaze prvostepeni sud je pojedinačno naveo a zatim ocenio u smislu odredbe čana 16. stav 3. ZKP-a. Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je suprotne navode u zahtevu branioca okrivljenog, da je u redovnom krivičnom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, ocenio kao neosnovane.

Takođe, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a, navodima da u konkretnom slučaju izrečenom pretnjom, kako je sud naveo u izreci presude, nisu ostvareni bitni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu ocenio kao neosnovane, s`obzirom na to da je iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni L.I. oglašen krivim da je „....pretio oštećenoj da će joj noge slomiti, da će je izbosti nožem ako se bude pojavila u nekoj od njegovih zgrada i čistila, koje pretnje su kod oštećene izazvale osećanje uznemirenosti i straha...“, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz član 138. stav 1. KZ, te su predmetne radnje okrivljenog L.I. pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Ove navode, iz zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog neosnovano je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni L.I. oglašen krivim, koje razloge je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvatio i na njih upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.