Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1264/2024
03.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Dijane Janković, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi stava člana 30. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Todorovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 500/23 od 05.04.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 430/24 od 25.06.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Todorovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 500/23 od 05.04.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 430/24 od 25.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici K 500/23 od 05.04.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi stava člana 30. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru, kako je to određeno izrekom presude.
Okrivljenom je na osnovu odredbe člana 84. Krivičnog zakonika izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara koja će se izvršavati u Zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i ista će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora, a vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora.
Istom presudom obavezan je okrivljeni da OJT u Loznici nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 41.099,92 dinara, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala sudu, oslobođen, te je nadalje određeno da nagrada i nužni izdaci branioca po službenoj dužnosti, advokata Aleksandra Todorovića padaju na teret budžetskih sredstava suda i OJT u Loznici, a o njihovoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 430/24 od 25.06.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca OJT u Loznici i branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Todorović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovni postupak ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, osporavajući u obrazloženju zahteva razloge pravnosnažnih presuda, navođenjem da iste ne sadrže jasne razloge o odlučnim činjenicama, da su razlozi presude protivrečni izreci, nerazumljivi i protivrečni sa stanjem u spisima i izvedenim dokazima.
Ostalim navodima podnetog zahteva, branilac osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama suštinski ukazujući da nižestepeni sudovi, na osnovu dokaza izvedenih tokom postupka nisu nesumnjivo utvrdili nameru okrivljenog da izvrši krivično delo i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, posebno iskaza svedoka BB.
Ovi navodi branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.
Kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi (član 440. ZKP) i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Andrea Jakovljević,s.r. Svetlana Tomić Jokić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković