U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Milene Rašić i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. stav 2. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Dragana Novovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 21 K. br. 744/22 od 25.04.2023. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 118/23 od 06.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 05.12.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Dragana Novovića, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Pazaru 21 K. br. 744/22 od 25.04.2023. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 118/23 od 06.09.2023. godine, tako što Vrhovni sud, okrivljenog AA i okrivljenog BB, sa ličnim podacima kao u spisima predmeta, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP

OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

Da su dana 14.02.2022. godine u stanju uračunljivosti i svesni protivpravnosti svoga dela, čije su izvršenje hteli, posebnim uređajem, neovlašćeno snimali razgovor tužioca i omogućili drugim licima da se upoznaju sa razgovorom koji je neovlašćeno prisluškivan, odnosno tonski sniman,

- čime bi izvršili krivično delo neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika.

OBAVEZUJE SE privatni tužilac VV da, shodno članu 265. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, naknadi troškove krivičnog postpuka, o čijoj će visini prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru 21 K. br. 744/22 od 25.04.2023. godine, okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim da su izvršili krivično delo neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. stav 1. i stav 2. Krivičnog zakonika, te su okrivljenima izrečene uslovne osude tako što je:

- okrivljenom AA utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, -okrivljenom BB utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 118/23 od 06.09.2023. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenih AA i BB i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 21 K. br. 744/22 od 25.04.2023. godine preinačena samo u pogledu pravne ocene dela, tako što je Viši sud u Novom Pazaru radnje za koje je okrivljeni AA prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. stav 2. KZ, a radnje za koje je okrivljeni BB oglašen krivim prvostepenom presudom pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. stav 1. KZ, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenih odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih AA i BB - advokat Dragan Novović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači tako što će okrivljene AA i BB osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Prema nalaženju Vrhovnog suda osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo, obzirom da u radnjama okrivljenih nema protivpravnosti.

Prema opisu radnje izvršenja dela datom u optužnom aktu privatnog tužioca i u izreci prvostepene presude, okrivljenima se stavlja na teret da su dana 14.02.2022. godine u stanju uračunljivosti i svesni protivpravnosti svoga dela, čije su izvršenje hteli, posebnim uređajem, neovlašćeno snimali razgovor tužioca i omogućili drugim licima da se upoznaju sa razgovorom koji je neovlašćeno prisluškivan, odnosno tonski sniman.

Odredbom člana 143. stav 1. KZ propisano je da ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od 3 meseca do 3 godine. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da kaznom iz stava 1. tog člana će se kazniti i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.

Radnja izvršenja kod ovog krivičnog dela je alternativno postavljena kao neovlašćeno prisluškivanje upotrebom posebnih uređaja ili tonsko snimanje razgovora, izjave ili nekog saopštenja, koje nije namenjeno licu koje to čini. Objekt radnje krivičnog dela jeste tuđi razgovor, izjava ili saopštenje, a pod pojmom tuđeg razgovora treba podrazumevati razgovor u kome učestvuje izvršilac ako neovlašćeno, odnosno bez pristanka drugog lica tonski snima taj razgovor. U tom smislu treba shvatiti izjavu, koja nije namenjena licu koje prisluškuje, odnosno tonski snima.

Prema tome, zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 143. stav 1. KZ je neovlašćeno prisluškivanje ili snimanje razgovora izjave ili kakvog saopštenja posebnim uređajem, ali pod uslovom da razgovor, izjava ili kakvo saopštenje nisu namenjeni licu koje snima ili prisluškuje.

Imajući u vidu da je u optužnom aktu, kao i u izreci pravnosnažne presude naznačeno samo da su okrivljeni posebnim uređajem neovlašćeno snimali razgovor privatnog tužioca, ali bez naznačenja da taj razgovor nije bio namenjen licu koje prisluškuje, proizlazi da, u konkretnom slučaju, nema protivpravnosti u radnjama okrivljenih.

Pored iznetog, oblik krivičnog dela iz člana 143. propisan u stavu 2. KZ postoji u slučaju omogućavanja nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom ili izjavom koja je neovlašćeno prisluškivana, odnosno tonski snimana. Radnja izvršenja tog oblika krivičnog dela podrazumeva da je izvršen oblik iz stava 1. KZ. Kako u konretnom slučaju nije izvršen oblik iz stava 1. člana 143. KZ, po stavu ovog suda, to nema ni oblika krivičnog dela neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz stava 2. člana 143. KZ.

Imajući u vidu sve napred navedeno, radnje okrivljenih opisane u izreci pravnosnažne presude ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. stav 1. i 2. KZ, koje se okrivljenima u ovom krivičnom postupku stavlja na teret.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se u radnjama okrivljenih AA i BB ne stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. stav 1. i 2. KZ, pobijanim presudama učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje, pa je Vrhovni sud usvojio zahtev branioca kao osnovan i pobijane presude preinačio, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP, tako što je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. stav 1. i 2. KZ, jer delo za koje su optuženi po zakonu nije krivično delo.

Kako su okrivljeni AA i BB, oslobođeni od optužbe, to je Vrhovni sud, na osnovu člana 265. stav 3. ZKP, odlučio da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić