Istom presudom, pored ostalih, okrivljeni je, shodno članu 264. ZKP, obavezan da plati troškove krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Pančevu na ime troškova nastalih u istrazi, u iznosu od 186.806,00 dinara, a Višem sudu u Pančevu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara i na ime troškova veštačenja iznos od 9.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 660/21 od 09.09.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Davida Pavlovića i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Davida Pavlovića, advokat Stefan Ćorda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i donese odluku u postupku po redovnom pravnom leku ili da iste ukine i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje i naloži da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači i okrivljenog osudi zbog krivičnog dela 247. stav 1. Krivičnog zakonika i okrivljenom odmeri kaznu, uzimajući u obzir sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluka po zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Davida Pavlovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Davida Pavlovića u podnetom zahtevu ne opredeljuje ni jednu povredu zakona, u smislu člana 458. stav 4. ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već se poziva na odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera i samo okvirno propisuje razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, iz navoda podnetog zahteva proizilazi da se istim ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su iste zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, označavajući pri tome kao nezakonit dokaz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Davida Pavlovića, PS Vršac Kpp 83/19 od 27.09.2019. godine. Prema navodima branioca, dokazna radnja privremeno oduzimanje predmeta je nezakonita jer su policijski službenici propustili da okrivljenog Davida Pavlovića upoznaju sa pravom na branioca, obzirom da je bio lišen slobode u statusu dovedenog lica, zbog čega predmetna potvrda i dokazi koji su iz nje proistekli, nisu mogli biti prihvaćeni kao zakoniti dokazi, na kojima se zasniva osuđujuća presuda. Ovo stoga što, kako to ističe branilac, uži kontekst prava na odbranu podrazumeva prava okrivljenog da angažuje branioca, koji je, kada se ima u vidu konkretna situacija mogao eventualno da stavi primedbu u vezi preduzimanja dokazne radnje i posavetuje okrivljenog, koji je bio u statusu dovedenog lica, da ne potpiše predmetnu potvrdu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 27.09.2019. godine i svi dokazi koji su proistekli iz te potvrde, predstavljaju nezakonite dokaze odnosno dokaze na kojima se odluka ne može zasnivati.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da okrivljeni David Pavlović u trenutku potpisivanja potvrde, nije bio osumnjičeno lice i prema njemu su preduzimane radnje na osnovu člana 147. ZKP i ovlašćenja policije iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP i sproveden postupak privremenog oduzimanja predmeta shodno članu 150. ZKP, nakon čega je okrivljenom izdat primerak potvrde o oduzetim predmetima, koji je overen i potpisan u svojstvu građanina, bez osporavanja sadržine i bez iznošenja primedbi.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda – da je predmetna potvrda o privremeno oduzetim predmetima pribavljena u zakonito sprovedenom postupku i sačinjena u skladu sa zakonom i na istoj se može zasnivati presuda, te da okolnost da je ista sačinjena bez prisustva branioca nije od uticaja na njenu zakonitost, kako je to šire obrazloženo na strani 3. u prvom i drugom stavu i na strani 4.u prvom stavu obrazloženja drugostepene presude, te iznete razloge u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Branilac u zahtevu ukazuje na pogrešnu primenu odredbe člana 246. Krivičnog zakonika, što bi predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom i njegovom braniocu. Međutim, ovu povredu na koju se podnetim zahtevom, bez numeričkog označavanja samo ukazuje, branilac obrazlaže prepričavanjem pojedinih delova pravnosnažnih presuda i zakonskih odredbi, kao i navodima koji predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da su iz obrazloženja pobijanih presuda izostali razlozi koji opravdavaju stav da nema mesta primeni člana 247. Krivičnog zakonika. Kako ove povrede zakona, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca, to se ovaj sud u ocenu i razmatranje ovih navoda nije upuštao. Pored toga, na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, branilac ukazuje i navodima zahteva kojima ističe da su razlozi presude koji se odnose na trajanje prikupljanja obaveštenja od građana i policijsko zadržavanje, nepravilni i netačni, zbog čega se Vrhovni kasacioni sud ni u njihovu ocenu nije upuštao.

Ostalim navodima zahteva, osporavaju se činjenična utvrđenja u pravnosnažnim odlukama, posebno u pogledu povrede prava na odbranu i postojanja direktnog umišljaja, kao i zaključka suda da se u konkretnom slučaju ne radi o „maloj količini droge“. Naime, branilac osporava da je okrivljeni, drogu koja je kod njega pronađena, držao radi prodaje, i tome u prilog ističe okolnost da kod okrivljenog nije pronađena vagica, niti bilo koji drugi predmet koji bi potkrepio zaključak suda da je drogu držao radi prodaje, te nadalje polemiše sa izvedenim dokazima, obavljenim veštačenjem i iskazom saokrivljenog AA dajući sopstvenu analizu dokaza i iznoseći svoju verziju događaja i činjenične zaključke koji su u suprotnosti sa činjeničnim stanjem utvrđenim pravnosnažnim presudama u toku redovnog postupka. Kako izneti navodi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu presudu ovog suda Kzz 95/2017 od 08.02.2019. godine, na koju se u podnetom zahtevu poziva branilac okrivljenog, ali je našao da navedena presuda nije od uticija na donošenje drugačije odluke, obzirom da se ne odnosi na istu krivičnopravnu situaciju.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić