Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 710/14 od 07.11.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog A.M. i presuda Višeg suda u Nišu K 172/13 od 29.04.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.M., advokat M.K. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP u vezi člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP i iz člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev kao osnovan usvoji i konstatuje da je nižestepenim presudama povređen krivični zakon i Zakonik o krivičnom postupku na štetu okrivljenog A.M., odnosno da navedene presude ukine i predmet vrati na prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak da usvajanjem zahteva kao osnovanog ukine drugostepenu presudu i preinači presudu Višeg suda u Nišu K 172/13 od 29.04.2014. godine, tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., advokata M.K. je neosnovan.

Branilac okrivljenog A.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenog navodima da zbog odsustva u članu 61. stav 1. KZ propisanih opštih uslova za postojanje produženog krivičnog dela, a naime zbog nepostojanja istovetnosti oštećenog i jedinstvenog umišljaja koji bi obuhvatao sve radnje koje je okrivljeni u kritičnom periodu preduzeo sud na iste nije mogao primeniti odredbu člana 61. stav 5. KZ kojom je propisano da ako produženo krivično delo obuhvata više krivičnih dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog A.M. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 2, pasus osmi, deveti i strani 3, pasus prvi, drugi i treći obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se može primeniti, odnosno da su radnje okrivljenog A.M. pravilno pravno kvalifikovane kao produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Kako povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, na koju branilac okrivljenog A.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu pravilnosti primene odredbe člana 441. stav 1. ZKP nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                            Dragiša Đorđević,s.r.