Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Gomilanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, bez stavljanja predloga.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Prema odredbi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, u zahtevu se mora navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povreda zakona (tačka 1), primene „neustavnog zakona“ (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3).

Dakle, odredbom člana 484. ZKP predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva, a koji su propisani u članu 485. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže time što osporava zakonitost odluka u odnosu na koje je podneta molba za rehabilitaciju, a ne obrazlaže kako je pogrešno primenjen zakon u rešenjima u odnosu na koja je podnet zahtev.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom četiri navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i - ili apelacionim sudom.

Kako je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odluke protiv kojih je zahtev podnet ili postupak koji im je prethodio, ispituju se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pa kako u odnosu na te odluke povreda zakona nije obrazložena, sud nije ovlašćen da, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju konkretnu povredu zakona branilac ima u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Kako branilac okrivljenog u konkretnom slučaju osporava zakonitost odluka u pogledu kojih je bio pokrenut postupak za rehabilitaciju pa je u podnetom zahtevu opredelio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u pogledu pravnosnažnih presuda, a nije opredelio konkretnu povredu zakona koja je učinjena u postupku rehabilitacije, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev nema propisan sadržaj (član 484. ZKP) i kao takav je u smislu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                               Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić