Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.366/22 od 12.07.2022.godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Jelene Đerić, pa je preinačena presuda Višeg suda u Požarevcu K.br.4/21 od 30.03.2022.godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je Apelacioni sud krivičnopravne radnje za koje je okrivljeni AA oglašen krivim izrekom prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, dok je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Jelene Đerić u ostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA-advokat Jelena Đerić, formalno označavajući da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 18. KZ i 84. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i oslobodi okrivljenog AA od optužbe ili istom izrekne znatno blažu kaznu. Međutim, iz sadržine obrazloženja proizilazi da se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana18.KZ, člana 440. i 441. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i 439.tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je u zahtevu ukazao da se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, iz razloga što je postupak pregleda automobila od strane policijskih službenika sproveden na nezakonit način kao i da potvrda o privremeno oduzetim predmetima predstavlja nezakonit dokaz. Branilac navedeno obrazlaže time da policijski službenici nakon izvršenog pretresa nisu podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak koji bi ocenio da li su ispunjeni uslovi za pretresanje. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438.stav 2. tačka 1) ZKP.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, te bili predmet razmatranja Apelacionog suda koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Požarevcu K.br.4/21 od 30.03.2022.godine. Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4. stav 4., 5. i 6. i na strani 5. stav 2., 3. i 4. svoje odluke Kž1 br.366/22 od 12.07.2022.godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je doneo pravilan zaključak da se u konkretnom slučaju radilo o pregledu a ne pretresu automobila.

Branilac okrivljenog ukazuje i da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti institut dela malog značaja, imajući u vidu karakteristike okrivljenog i okolnosti samog događaja, činjenice da je stepen krivice okrivljenog nizak, da su štetne posledice odsutne a da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Samim tim, sud je primenom ovog instituta trebao da okrivljenog oslobodi od kazne, odnosno da mu samo izrekne meru obaveznog lečenja narkomana. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ.

Odredbom člana 18. stav 2. KZ („Službeni glasnik RS“, br.94/16 koji se primenjuje od 01.06.2017.godine) je propisano da je delo malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi branioca u ovom delu. Ovo iz razloga što iz izreke prvostepene presude proizilazi da su kod okrivljenog pronađene dve vrste opojne droge, da se radilo o količinama od 16,32 grama marihuane i 4,8 grama heroina, kao i da je opojna droga kod okrivljenog pronađena u različitim vremenskim periodima. Naime, nakon što je kod okrivljenog pronađena opojna droga marihuana dana 16.09.2020.godine, samo nekoliko dana kasnije dana 21.09.2020.godine kod istog je pronađena opojna droga heroin. Imajući sve navedeno u vidu, a što je utvrđeno izrekom pravosnažne presude, nema mesta primeni instituta dela malog značaja.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog takođe u podnetom zahtevu ukazuje da ne postoji nijedan dokaz da predmetni heroin pripada okrivljenom AA, odnosno da je isti u bilo kom trenutku držao heroin, a u prilog navedenom branilac je istakao da iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima proizilazi da je heroin oduzet od okrivljenog BB. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na ovaj način branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac u zahtevu još navodi da je sud pogrešio prilikom odmeravanja kazne, jer nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, i to njegovu mladost, lične i porodične prilike, korektno držanje pred sudom i držanje nakon učinjenog krivičnog dela, a naročito njegovo priznanje i činjenicu da je otkrio identitet lica od koga je nabavio opojnu drogu a koje sve okolnosti skupa predstaljaju naročito olakšavajuće okolnosti. Branilac još smatra da obzirom da za predmetno krivično delo nije propisana isključivo kazna zatvora, već i novčana kazna kao i mogućnost oslobođenja od kazne, sud u konkretnom slučaju nije morao da primeni odredbu člana 55a KZ. Na ovaj način branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1.ZKP.

Na kraju, branilac ističe i to da je presuda nerazumljiva, protivrečna kako samoj sebi, tako i razlozima presude a u presudi nisu navedeni ni razlozi o odlučnim činjenicama a i oni koji su navedeni potpuno su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 2), 440. i 441.stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA-advokata Jelene Đerić u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kom je odbačen kao nedozvoljen doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić