U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Aleksandre Blagojević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 4K-533/2015 od 17.01.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 601/2017 od 20.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 07.02.2018. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Aleksandre Blagojević, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 4K-533/2015 od 17.01.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 601/2017 od 20.10.2017. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud, na osnovu odredbe člana 422. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, prema okrivljenoj AA

ODBIJA OPTUŽBU

da u periodu od 28.07.2009. godine do 31.07.2009. godine, kao odgovorno lice – šef ... „...“ ..., RJ „...“, prilikom izgradnje vodovodne mreže na ... na ..., suprotno tački 3.305 Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta ... „...“, kojim je u okviru poslova i zadataka šefa gradilišta predviđeno da se šef gradilišta stara za primenu mera zaštite na radu, nije postupila po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazvala opasnost po život i telo ljudi, usled čega je dana 31.07.2009. godine oko 20,00 časova prilikom izgradnje vodovodne mreže na gradilištu došlo do obrušavanja strana iskopa i kolektivne povrede na radu, kojom prilikom je usled zadobijenih povreda nastupila smrt radnika BB, na taj način što prilikom izvođenja radova na izgradnji vodovodne mreže, suprotno odredbama člana 18. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br.53/97), nisu preduzete mere protiv obrušavanja strana iskopa dubine 2,8-3 metara podgrađivanjem ili kosim iskopom pod uglom manjim od ugla klizne ravni materijala, zatim nije postupano u skladu sa uputstvom za bezbedan rad kod iskopa rova i polaganja cevi broj 6311/1 od 15.11.2001. godine, naredbama 1199/01 od 29.03.1996. godine i broj 6376/1 od 16.11.2001. godine, kojima se definišu način iskopa rova i postupanja prilikom izvođenja radova i naredbom broj 6788/01 od 22.07.2009. godine, kojom se nalaže dosledno pridržavanje mera zaštite na radu iz Kolektivnog ugovora o bezbednosti zdravlja na radu, usled čega je došlo do obrušavanja strane iskopa dok su se radnici ... „...“ na tom gradilištu, BB, bivši iz sela ..., VV iz sela ..., GG iz ... i DD iz sela ..., nalazili u rovu i sanirali kvar do koga je došlo prilikom puštanja vode, nakon povezivanja bočnog priključka mreže F 200 na postojeći vodovod, pa je obrušena zemlja zatrpala radnika BB do grudnog koša, VV do iznad kolena i GG do kolena, usled čega je radnik BB od tako zadobijenih povreda preminuo, a okrivljena je bila svesna da nepostupanjem po napred navedenim propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu, može izazvati opasnost po život i telo ljudi, ali je olako držala da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti,

- čime bi izvršila krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika,

dok se okrivljena AA za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, za koje je pravnosnažnom presudom oglašena krivom, na osnovu odredaba članova 4, 5. stav 2, 42, 45. stav 5. i 6, 54, 56. tačka 3) i 57. stav 1. tačka 6) Krivičnog zakonika i člana 20. Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera

OSUĐUJE

na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca, koja će se izvršiti tako što će je okrivljena, bez primene elektronskog nadzora, izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, a koje ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Okrivljena se obavezuje da u korist budžetskih sredstava suda plati na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti ove presude.

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo za koje je prema okrivljenoj optužba odbijena padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Oštećena ĐĐ se upućuje da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 4K-533/2015 od 17.01.2017. godine okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ i krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, pa su joj za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, a za krivično delo iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ kazna zatvora u trajanju od 2 meseca, a koje kazne će se izvršiti tako što će ih okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, te je zatim okrivljena osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 (jedanaest) meseci, koja će se izvršiti tako što će je okrivljena, bez primene elektronskog nadzora, izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, a koje ne sme napuštati, osim u slučajevima predviđenim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom okrivljena je obavezana da plati oštećenoj ĐĐ na ime troškova krivičnog postupka iznos od 140.250,00 dinara, te da plati u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećena ĐĐ iz sela ... je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 601/2017 od 20.10.2017. godine odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu, žalba okrivljene AA i žalba njenog branioca, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu 4K-533/2015 od 17.01.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljene AA - advokat Aleksandra Blagojević, zbog povrede odredbe člana 422. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud saglasno članu 492. preinači presude Osnovnog suda u Nišu 4K-533/2015 od 17.01.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 601/2017 od 20.10.2017. godine, tako što će prema okrivljenoj AA odbiti optužbu za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 228. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da je u pogledu krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je okrivljena u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašena krivim, povređeno načelo „ne bis in idem“, jer se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari shodno odredbama člana 4. Protokola broj 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Ustava Republike Srbije, te da su stoga nižestepeni sudovi bili dužni da na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP prema okrivljenoj odbiju optužbu za to krivično delo. Ovo imajući u vidu da je isti životni događaj, nesreća koja se dogodila 31.07.2009. godine kada je došlo do obrušavanja strana iskopa i kolektivne povrede na radu, kojom prilikom je usled zadobijenih povreda nastupila smrt radnika BB, već bio predmet prekršajnog postupka Pr.br.15-4520/10 pokrenutog protiv ... „...“ kao pravnog lica i okrivljene AA kao odgovornog lica, a u kom postupku je dana 25.08.2011. godine doneto rešenje kojim se zbog nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja obustavlja taj prekršajni postupak. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Prekršajnog suda u Nišu Pr.br.15-4520/10 od 25.08.2011. godine, koje je postalo pravnosnažno 08.09.2011. godine, na osnovu člana 216. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavljen prekršajni postupak koji je pokrenut i vođen protiv okrivljenog ... „...“ kao pravnog lica i okrivljene AA kao odgovornog lica u pravnom licu, a zbog prekršaja iz člana 69. stav 1. tačka 6) i stav 3. u vezi člana 15. stav 1. tačka 2) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, iz razloga jer je nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Prema činjeničnom opisu navedenog rešenja, prekršaj je učinjen na taj način što je dana 31.07.2009. godine utvrđeno da poslodavac nije prilikom organizovanja rada i radnog procesa na izvođenju vodovodne mreže u ulici ... u ... sproveo mere bezbednosti i zdravlja na radu, što je dovelo do obrušavanja zemlje i povrede na radu.

Pobijanom presudom Osnovnog suda u Nišu 4K-533/2015 od 17.01.2017. godine okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ (pored krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ), a za koje delo joj je utvrđena kazna kako je to bliže označeno u izreci presude. Navedena presuda je postala pravnosnažna 20.10.2017. godine kada je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 601/2017.

Iz činjeničnog opisa radnji krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, zbog kojeg je okrivljena pobijanom pravnosnažnom presudom oglašena krivom i osuđena, proizilazi da činjenični opis predmetnog krivičnog dela odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 69. stav 1. tačka 6) i stav 3. u vezi člana 15. stav 1. tačka 2) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, opisanom u pravnosnažnom rešenju Prekršajnog suda u Nišu Pr.br.15- 4520/10 od 25.08.2011. godine, obzirom da se događaj opisan u prekršajnom rešenju i događaj opisan u pobijanoj pravnosnažnoj presudi odnosi na istu okrivljenu, te da se događaj dogodio istog dana - 31.07.2009. godine, u istom mestu - u ... ulica ..., pri čemu se događaj odnosi na suštinski iste radnje okrivljene AA vezane za isto svojstvo odgovornog lica, a koje radnje su opisane i u izreci pravnosnažne presude i u izreci pravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Nišu.

Dakle, činjenice koje su obuhvaćene izrekom prekršajnog rešenja, u suštini su bitno iste, u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude u krivičnom postupku u kojem je okrivljena AA oglašena krivom, a nakon što je rešenje o obustavljanju prekršajnog postupka protiv ove okrivljene postalo pravnosnažno.

Stoga, kako se činjenični opis prekršaja odnosi na istu okrivljenu, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu i sa bitno istovetnim inkriminisanim radnjama okrivljene koje su neraskidivo povezane, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pobijanim presudama na štetu okrivljene učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene.

Pri tome, okolnost da u činjeničnom opisu prekršaja iz člana 69. stav 1. tačka 6) i stav 3. u vezi člana 15. stav 1. tačka 2) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu nisu konkretizovana imena oštećenih lica i povrede koje su isti zadobili kritičnom prilikom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju događaj u celini ne čini suštinski drugačijim, obzirom da činjenice u oba postupka vođena prema okrivljenoj AA čine prostorno, vremensko i sadržajno neraskidivo jedinstvo, a zbog čega je sadržajno i ciljno jedinstvo radnji okrivljene u ovom konkretnom slučaju ocenjeno kao isto delo.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pored toga, pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, i odredba člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Konačno, Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009. godine (broj predstavke 14939/03) definitivno stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009. godine (broj predstavke 55759/07), te Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014. godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, kao i utvrđene kriterijume i ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, te činjenicu da radnje okrivljene AA opisane u izreci pravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Nišu Pr.br.15-4520/10 od 25.08.2011. godine, kojim je prema okrivljenoj prekršajni postupak pravnosnažno obustavljen i radnje zbog kojih je ona kasnijom pobijanom pravnosnažnom presudom oglašena krivom, predstavljaju u biti činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljene za krivično delo, te da su nižestepeni sudovi bili dužni da, pravilnom primenom zakona, prema okrivljenoj na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbiju optužbu za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ. Kako prvostepeni i drugostepeni sud, suprotno zabranji gonjenja i kažnjavanja za isto delo, to nisu učinili, to je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela „ne bis in idem“ propisana članom 4. ZKP.

Imajući u vidu da protiv istog učinioca za isto krivično delo nije moguće voditi dva krivična postupka, odnosno druge postupke za kažnjiva dela, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, te otklonio navedenu povredu zakona preinačenjem pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 4K-533/2015 od 17.01.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 601/2017 od 20.10.2017. godine, tako što je prema okrivljenoj AA, na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP, odbio optužbu za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je optužena i pravnosnažno oglašena krivom, jer se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena.

Kako je okrivljena, pored krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, pobijanom pravnosnažnom presudom oglašena krivom i zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, a za koje joj je prvostepenom presudom koja je potvrđena od strane drugostepenog suda, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 meseca, koja će se izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, to je Vrhovni kasacioni sud okrivljenu AA za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, zadržavajući kao pravilno utvrđenu istu kaznu, primenom odredaba članova 4, 5. stav 2, 42, 45. stav 5. i 6, 54, 56. tačka 3) i 57. stav 1. tačka 6) KZ i člana 20. Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca, koja će se izvršiti tako što će je okrivljena, bez primene elektronskog nadzora, izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, a koje ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti protostije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Na osnovu člana 261. stav 2. tačka 9) u vezi člana 264. ZKP Vrhovni kasacioni sud je obavezao okrivljenu da u korist budžetskih sredstava suda plati na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti ove presude, a na osnovu člana 265. stav 1. ZKP je odlučio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo za koje je prema okrivljenoj AA optužba odbijena, a što obuhvata troškove zastupanja oštećene ĐĐ od strane punomoćnika u iznosu od 140.250,00 dinara kako je to navedeno u prvostepenoj presudi, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Na osnovu člana 258. stav 3. ZKP Vrhovni kasacioni sud je uputio oštećenu ĐĐ da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić