Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo stoga što, branilac u podnetom zahtevu ističe da kako u izreci pravnosnažne presude nisu navedeni svi elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, to stoga delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Prema navodima zahteva, u izreci presude nije navedeno u čemu se ogleda narušavanje spokojstva oštećene odnosno nije opisana posledica dela, dok iz opisa radnje za koju se okrivljeni u konkretnom slučaju tereti, proizilazi da radnja izvršenja nije preduzimana u kontinuitetu, već je preduzeta samo jednom i nije takvog intenziteta da može ugroziti telesni integritet oštećene.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika, radi se o takozvanoj „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. Krivičnog zakonika – primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje, čime učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili/i duševno stanje oštećenog.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja je definisana posledicom, određena je trajnim glagolom, pa se, u smislu odredbe člana 112. stav 30. Krivičnog zakonika, smatra da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Pri tome, iako stoji činjenica da se radi o trajnom krivičnom delu, imajući u vidu da je posledica krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika opredeljena trajnim glagolskim oblikom kao ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, po nalaženju ovoga suda, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika može postojati i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom. Dakle, dovoljna je jedna radnja izvršenja koja je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja pasivnog subjekta – oštećenog, odnosno do nastupanja zabranjene posledice, a što je ovde upravo slučaj.

Okrivljeni je suprotno navodima zahteva, na način opisan u izreci prvostepene presude, koja je potvrđena drugostepenom presudom, opisanim radnjama izvršenim dana 21.06.2020. godine (oštećenoj u vozilu kojim je upravljao upućivao uvredljive reči da je ku.va, d.olja, jadnica i da je to isto njena ćerka VV, a zatim je svojom desnom rukom uhvatio za bradu i istom rukom udario dva puta otvorenom šakom u predelu nosa i obraza, a zatim kada je oštećena izašla iz vozila u kući GG joj govorio da su oštećena i njena familija ludaci, da joj je otac lopov, a majka loša žena pa prišao do kreveta i udario je u predelu obraza otvorenom šakom – šamarom, a zatim ju je svojom nogom koju je podigao i prislonio na njene grudi odgurnuo, a kada su vozilom krenuli svojoj kući uputio je oštećenoj reči da će ići putem pored groblja, da će tu da je ostavi pa kada je u jednom trenutku zaustavio vozilo, oštećena je izašla iz vozila i krenula kući peške, ali je okrivljeni prestigao, zaustavio vozilo prišao oštećenoj i počeo da je vuče rukama kako bi je ubacio u vozilo, zbog čega se oštećena uhvatila za donju ivicu automobila jer nije želela da ide sa okrivljenim i počela da doziva u pomoć) – primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, oštećene DD, a pri tome je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan dela i da je isto zabranjeno, a čije izvršenje je hteo, i pri tome ostvario sva zakonska obeležja kako objektivna tako i subjektivna krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika.

Samim tim, izrekom prvostepene presude opisana je kako radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, tako i posledica, zbog čega su navodi branioca kojima se ističe da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva, branilac ističe da su iz prvostepene presude izostali razlozi o odlučnim činjenicama, ukazujući na taj način na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, posebno u pogledu povreda koje je zadobila oštećena, kao i pravilnost ocene izvedenih dokaza, pre svega iskaza svedoka, iznoseći sopstveno viđenje činjenica koje proizilaze iz tih dokaza, što predstavlja povredu člana 440. ZKP.

Kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović,,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić