Radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva prema okrivljenom Radovanu Šestoviću oštećeni AA i BB upućeni su na parnicu.

Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka kako je bliže navedeno u izreci pod III navedene presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 647/18 od 03.09.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Valjevu, okrivljenog Radovana Šestovića i njegovog branioca Saše Aleksića a presuda Višeg suda u Valjevu K 23/17 od 10.04.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Radovana Šestovića, adv. Saša Aleksić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Šestovića, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Radovana Šestovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati to jest na pregledu okrivljenog Radovana Šestovića dana 01.04.2018. godine u njegovoj kući, te su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode zahteva ocenjuje neosnovanim.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji, ako se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Prema odredbi člana 419. ZKP, propisano je da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, a stavom 2. ovog člana da je sud dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određenih činjenica.

Dakle, presuda se ne može zasnivata na onim dokazima, za koje je po odredbama ZKP propisano da se na njima ne može zasnivati presuda, kao i ako dokaz nije izveden na glavnom pretresu.

Naime, u obrazloženju prvostepene presude na strani devet, navedeni su svi izvedeni dokazi, među kojima nema zapisnika o pretresanju - pregledu okrivljenog Radovana Šestovića izvršenog dana 01.04.2018. godine, a zatim je sud cenio izvedene dokaze.

Dakle, zapisnik o pregledu okrivljenog Radovana Šestovića dana 01.04.2018. godine, prvostepeni sud nije ni koristio kao dokaz, nije ga cenio, niti na tom dokazu zasnovao prvostepenu presudu.

Prema tome, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog, jer svoju odluku nije ni zasnovao na zapisniku o pregledu okrivljenog od 01.04.2018. godine.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3), 438. stav 2. tačka 2) i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podnet je i zbog povrede Ustava Republike Srbije i odredbe člana 6. i člana 8. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Kako podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić