Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 483/20 od 22.09.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA lično i njegovih branilaca, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Subotici K.89/19 od 04.03.2020. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Olivera Jovanić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 483/20 od 22.09.2020. godine, a iz sadržine zahteva očigledno je da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3, 7) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, zbog odluka o kazni, meri bezbednosti i troškovima krivičnog postupka, te zbog povreda odredaba članova 21, 32, 33, 34. i 199. Ustava Republike Srbije i članova 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da preinači pobijane presude ili da iste ukine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud nezakonito vršio uvid u zapisnike o saslušanju saokrivljenih koji su zaključili sporazume o priznanju krivičnog dela, umesto da ova lica neposredno ispita kao svedoke na glavnom pretresu i time omogući odbrani da im postavlja pitanja i da stavlja primedbe na njihove iskaze.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer odredba člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz putem vršenja uvida ili čitanja sadržine zapisnika o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom. Upoznavanjem na glavnom pretresu održanom dana 04.03.2020. godine sa sadržinom zapisnika o iskazima saokrivljenih BB, VV, GG i DD, a koje iskaze su oni dali pred Tužiocem za organizovani kriminal u predmetu KTI.1/19, i to saokrivljeni BB dana 22.01.2019. godine, saokrivljeni VV dana 25.03.2019. godine, saokrivljeni GG dana 13.06.2019. godine i saokrivljeni DD dana 27.06.2019. godine, a prema kojim saokrivljenima je u konkretnom slučaju krivični postupak razdvojen i okončan pravnosnažnim osuđujućim presudama i to u odnosu na okrivljenog BB presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal SPK-Po1 broj 8/19 od 19.02.2019. godine, okrivljenog VV presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal SPK-Po1 broj 16/19 od 28.03.2019. godine, okrivljenog GG presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal SPK-Po1 broj 41/19 od 18.06.2019. godine i okrivljenog DD presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal SPK- Po1 broj 49/19 od 28.06.2019. godine, a što proizilazi iz spisa predmeta, umesto neposrednog ispitivanja navedenih lica na glavnom pretresu, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, te je vršenjem uvida u navedene zapisnike izveo dozvoljene dokaze, pri čemu ni okrivljeni, a ni njegov branilac nisu imali primedbe na izvođenje ovih dokaza. Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem navodi da nezakonite dokaze predstavljaju potvrda o privremeno oduzetim predmetima i zapisnik o pretresanju stana, jer okrivljeni pre njihovog sačinjavanja nije bio upozoren da ima svojstvo okrivljenog, te na pravo da ništa ne kaže ili preda, kao i da sve što bude rekao ili predao može da se koristi protiv njega.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog AA sastavljena dana 22.01.2019. godine od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS DP UKP SBPOK, Odeljenje za suzbijanje trgovine ljudima i krijumčarenje ljudi pod brojem 5/19 rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakonit dokaz i na istoj se može zasnivati presuda. Naime, navedena potvrda sadrži sve podatke propisane odredbom člana 150. stav 1. ZKP i to opis predmeta koji su oduzeti od okrivljenog, podatke o okrivljenom AA od koga su predmeti oduzeti, mesto gde su isti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi. Pored toga, kako je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP UKP SBPOK, Odeljenje za suzbijanje trgovine ljudima i krijumčarenje ljudi pod brojem KU.22/19 od 22.01.2019. godine rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog AA, izvršene od strane ovlašćenih službenih lica policije, a po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Pov.Po1 broj 90/19 od 21.01.2019. godine za pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog, donete na obrazloženi zahtev javnog tužioca, to navedeni zapisnik takođe predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istom se može zasnivati presuda. Iz spisa predmeta proizilazi da je prilikom sprovođenja dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija okrivljeni poučen o svojim pravima u smislu odredbe člana 68. ZKP, između ostalog i o pravu na branioca, s tim što je on izjavio da mu branilac ne treba.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem navodi da je sud nezakonito vršio uvid u „fotodokumentaciju MUP-a RS UKP DP UGP“, obzirom da za ovu fotodokumentaciju nema naredbe za praćenje i snimanje okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je sud na glavnom pretresu održanom dana 04.03.2020. godine izvršio uvid u fotodokumentaciju MUP-a RS DP UKP SBPOK Odeljenje za suzbijanje trgovine ljudima i krijumčarenje ljudi - tajno praćenje i snimanje lica od 27.08.2018. godine pod brojem KU.22/19 sa izveštajem i u fotodumentaciju nadzorne kamere sa GP Horgoš od 27.08.2018. godine. Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je fotodokumentacija MUP-a RS DP UKP SBPOK - tajno praćenje i snimanje lica od 27.08.2018. godine rezultat zakonito sprovedene posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje od strane policijskih službenika, a koja dokazna radnja je sprovedena po obrazloženoj naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za tajno praćenje i snimanje, a o čemu je dostavljen i izveštaj, te imajući u vidu da se fotodokumentacija nadzorne kamere sa GP Horgoš od 27.08.2018. godine odnosi na fotografije koje su nastale ne kao rezultat tajnog praćenja i snimanja okrivljenog kako to smatra branilac okrivljenog, već kao vid opštih bezbedonosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima, između ostalog i na graničnim prelazima Republike Srbije putem nadzornih kamera, a na kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbedonosnih razloga, i da navedena fotodokumentacija po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini, to se stoga obe navedene fotodokumentacije mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku i na istima se može zasnivati presuda, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog u kojima ističe da je sud nezakonito vršio uvid u navedenu fotodokumentaciju.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je nepravilna odluka suda o troškovima krivičnog postupka u delu u kojem je sud obavezao okrivljenog da plati troškove na ime nagrade postavljenog branioca po službenoj dužnosti - advokata Milovana Salatića u iznosu od 306.750,00 dinara, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, obrazlažući ovu povredu zakona branilac okrivljenog ne navodi koje to zakonske odredbe je sud povredio odlukom o troškovima krivičnog postupka, već suštinski ovu povredu zakona obrazlaže iznošenjem sopstvenog zaključka da kako je odbrana branioca okrivljenog postavljenog mu po službenoj dužnosti, koji ima preko 65 godina, bila površna, neefikasna i nedelotvorna, pri čemu okrivljeni nije tražio od postavljenog branioca da izjavljuje žalbe na rešenja o produženju pritvora, to troškove za istu treba da plati sud koji je okrivljenom postavio navedenog branioca, a ne sam okrivljeni.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski iznosi sopstvene razloge zbog čega okrivljeni ne treba da naknadi troškove krivičnog postupka u delu koji se odnosi na nagradu postavljenog mu branioca po službenoj dužnosti, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je prilikom donošenja pobijanih presuda sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 7) ZKP, a s tim u vezi navodi se da su odluke o izboru sudija i tužilaca bile donete na nelegalan i nelegitiman način. Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se kao razlog njegovog podnošenja navodi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela, te u pogledu ličnih podataka saizvršilaca okrivljenog i svih migranata, a nerazumljivo je i na koji način je okrivljeni organizovao nedozvoljeni tranzit migranata kroz Republiku Srbiju i nedozvoljeni prelaz državne granice sa Mađarskom. Takođe, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su izreke pobijanih presuda protivrečne same sebi, da su razlozi pobijanih presuda protivrečni izrekama, te da presude nemaju razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, posebno vezano za izvedene dokaze, zatim da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, kao i da drugostepeni sud nije dao ocenu svih žalbenih navoda okrivljenog i njegovih branilaca. Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je nepravilna odluka o kazni, jer je sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom nedovoljno cenio olakšavajuće okolnosti koje je utvrdio na njegovoj strani, pri čemu je okrivljenom pogrešno kao otežavajuću okolnost cenio raniju osuđivanost za istovrsna krivična dela, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Nadalje, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da je pogrešna odluka suda vezano za izricanje okrivljenom mere bezbednosti oduzimanja predmeta, jer tokom postupka nije utvrđeno da su navedeni predmeti bili sredstvo izvršenja krivičnog dela, niti je utvrđeno ko je vlasnik tih predmeta, te se ističe i da je pogrešna odluka suda o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog, jer nije utvrđena tačna visina eventualno pribavljene imovinske koristi, niti je tokom postupka dokazano da je okrivljeni primio 100 evra, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 441. stav 2. ZKP. U zahtevu se navodi i da je okrivljenom koji se nalazio u pritvoru bilo onemogućeno da prisustvuje sednici veća drugostepenog suda iako je on to zahtevao u izjavljenoj žalbi radi boljeg razjašnjenja stvari, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 447. stav 4. ZKP. U zahtevu se navodi i da je prvostepeni sud povredio pravo okrivljenog da prisustvuje objavljivanju prvostepene presude, a što bi predstavljalo povredu odredbe člana 425. stav 3. ZKP. Ističe se i da u uvodu prvostepene presude nije navedeno ko je prisustvovao objavljivanju presude, a što bi predstavljalo povredu odredbe člana 428. stav 2. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, obzirom da nije utvrđena povezanost okrivljenog sa ostalim saizvršiocima i da je okrivljeni dobio novac, a nije utvrđen ni identitet lica koja su navodno prevođena preko državne granice, te branilac osporava ocenu izvedenih dokaza datu od strane nižestepenih sudova i to posebno odbrane okrivljenog, grafičkog prikaza telefonske komunikacije i snimljenih telefonskih razgovora, osporavajući pri tome njihovu autentičnost, a osporava se i verodostojnost pisane dokumentacije.

Imajući u vidu da iz izloženih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP), ne konkretizujući pri tome u čemu se ova povreda sastoji, već u suštini ukazujući na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, obzirom da se osporava činjenični zaključak nižestepenih sudova da je okrivljeni izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, kao i ocena izvedenih dokaza koju su u pobijanim pravnosnažnim presudama dali nižestepeni sudovi, te imajući u vidu da se u zahtevu ukazuje i na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povreda odredaba člana 425. stav 3, člana 428. stav 2, člana 441. stav 1. i 2. i člana 447. stav 4. ZKP, a koje povrede nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i na povrede odredaba članova 21, 32, 33, 34. i 199. Ustava Republike Srbije i članova 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, te pravo na delotvorni pravni lek, kao i pravo na zabranu diskriminacije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Olivere Jovanić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić