Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih, advokat Ivan Maštrapović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe za delo koje im je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona na taj način što su okrivljeni oglašeni krivim da su u saizvršilaštvu izvršili krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika (KZ), iako u konkretnom slučaju nema reči o krivičnom delu, jer kod okrivljenih nije bilo umišljaja niti su preduzeli protivpravnu radnju, ništa nisu oštetili, ni uništili, nema njihove svesti o protivpravnosti, na koji način branilac suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ovakvi navodi branioca okrivljenih od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani iz razloga što je izrekom prvostepene presude kojom su okrivljeni oglašeni krivim, okrivljenima stavljeno na teret da su u vreme i na mestu određenom u izreci presude „... po prethodnom dogovoru i zajedno sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, u stanju uračunljivosti, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i bili svesni zabranjenosti dela i posledica istog... izvalili drvene stubove iz zemlje od kojih je nekoliko stubova bilo i polomljeno i deo istih je ostao u zemlji, te sa istih skinuli žičanu ogradu dužine 22 - 23 metara i istu zajedno sa stubovima ostavili u kanal na koji način su oštetili tuđu stvar i pričinili štetu privatnom tužiocu“.

Odredbom člana 212. stav 1. KZ propisano je da krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari čini onaj ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela, zbog koje su okrivljeni oglašeni krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari u saizvršilaštvu iz člana 212. stav 1. KZ, pri čemu je jasno opisana radnja izvršenja navedenog krivičnog dela i način na koji su okrivljeni oštetili tuđu stvar (objektivna obeležja dela) kao i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenih za izvršenje krivičnog dela, koje uključujuje svest o zabranjenosti dela, pa su suprotni navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Iz svega nepred navedenog Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić