Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Rajić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine odluku donetu po redovnom pravnom leku i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da se okrivljenom naknade troškovi redovnog i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu time što je umesto reči označenih u optužnom aktu „naleteo na levi bočni deo bicikla oštećene“, u izreci presude naveo reči „naleteo na levi bočni deo tela oštećene“, sa obrazloženjem da to proizlazi iz nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke, iako taj veštak, prema stavu odbrane, nije stručan da navede mesto gde je okrivljeni navodno udario oštećenu, već bi po tom pitanju bio stručan da se izjasni veštak medicinske struke, istovremeno ističući da su iskazi ova dva veštaka, kao i sam nalaz veštaka saobraćajne struke (dopuna nalaza i iskaz veštaka na glavnom pretresu) u tom pogledu kontradiktorni, pri čemu je oštećena u svom iskazu iznela da je osetila jak udarac u korpu bicikla, ne navodeći da je udarena u telo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA, imajući u vidu da su zakonska obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da u bitnom postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu javnog tužioca.

Naime, u optužnom aktu nadležnog javnog tužioca bilo je navedeno da je okrivljeni „desnim bočnim retrovizorom naleto na levi bočni deo bicikla u vidu bočnog češanja (okrznuća)“, pa je sud time što je u izreku presude, umesto označenih reči, uneo reči „desnim bočnim retrovizorom naleteo na deo tela oštećene u vidu bočnog okrznuća“, samo upodobio činjenični opis dela u pogledu mesta kontakta vozila okrivljenog i oštećene koja je upravljala biciklom, sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenog na glavnom pretresu – iskazom veštaka saobraćajne struke, Slobodana Avramovića, datog na glavnom pretresu.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, to su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, u preostalom delu i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza od strane suda – nalaz i mišljenja veštaka saobraćajne struke i iskaza oštećene, iznoseći sopstvene činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama, vezano za uzrok predmetne saobraćajne nezgode, polemišući sa stavovima i zaključcima pravnosnažne presude čime, iako se formalno poziva na navedene povrede zakona, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Prema navodima zahteva, nejasno je kako je sud utvrdio vinost okrivljenog, jer se u presudi samo parafraziraju zakonske odredbe, bez obrazloženja kako je sud izveo zaključak o svesti i volji okrivljenog u tom pogledu. Po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozovljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić