U stavu drugom prema okrivljenom je odbijena optužba zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika i dva krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

U ovom delu, odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 587/24 od 29.05.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Vladimira Nestorovića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Vladimira Nestorovića, advokat Stefan Radivojević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Nestorovića, je neosnovan.

Ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Vladimira Nestorovića u podnetom zahtevu ukazuje da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na iskazima svedoka oštećenih AA i VV, koji su dati na zapisniku o ispitivanju svedoka pred javnim tužiocem, iz razloga što branilac okrivljenog nije prisustvovao dokaznoj radnji ispitivanja navedenih svedoka oštećenih.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Nestorovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta, javni tužilac Prvog OJT u Beogradu je postupajući u skladu sa odredbom člana 300. stav 1. i 4. ZKP, o dokaznoj radnji – ispitivanju svedoka oštećenog AA, obavestio branioca okrivljenog Vladimira Nestorovića, advokata Svetislava Bojića.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisana je dužnost javnog tužioca da uputi poziv osumnjičenom i braniocu o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka, odnosno stavom 4. istog člana, da, ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će, po pravilu, pozivati odnosno obaveštavati samo branioca.

S obzirom na navedeno, u konkretnom slučaju, prisustvo branioca dokaznim radnjama ili samo obaveštenje branioca da će javni tužilac preduzeti navedene radnje, o čemu postoje dokazi u spisima predmeta, predstavlja zakonito postupanje javnog tužioca kao organa postupka i ispunjenje obaveze propisane odredbom člana 300. stav 4. ZKP, zbog čega iskaz svedoka AA, koji je ispitan pred Prvim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu na zapisniku Kt 8186/13 od 02.03.2017. godine, u odsustvu okrivljenog i njegovog branioca, koji je uredno obavešten o preduzimanju ove dokazne radnje, nije nezakonit dokaz.

Sledstveno iznetom, a imajući pri tome u vidu i činjenicu da je navedeni svedok oštećeni ispitan i na glavnom pretresu održanom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 03.06.2020. godine, u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, advokata Svetislava Bojića, čime je obezbeđena kontradiktornost, odnosno mogućnost okrivljenom i braniocu da postavljaju pitanja svedoku, koju mogućnost je odbrana koristila, Vrhovni sud nalazi da je zapisnik o ispitivanju svedoka oštećenog AA dokaz na kojem se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati.

Iz spisa dalje proizlazi da je, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, nalazeći da je dolazak oštećenog VV pred sud otežan, zbog bolesti, Prvi osnovni sud u Beogradu na glavnom pretresu održanom dana 18.01.2024. godine, izvršio uvid i pročitao iskaz ovog oštećenog, koji je dat pred Osnovnim javnim tužiocem u Zaječaru na zapisniku Ktr 212/17 od 09.05.2017. godine, po zamolnici Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 8186/13 od 02.03.2017. godine, takođe, bez prisustva okrivljenog i njegovog branioca i bez odobrenja sudije za prethodni postupak za izvođenje ove dokazne radnje, u smislu odredbi člana 300. stav 1. i 6. ZKP.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Međutim, iako su tačni navodi istaknuti u zahtevu – da je napred navedeni iskaz svedoka VV pribavljen suprotno članu 300. stav 1. ZKP, po nalaženju ovog suda, s obzirom da su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku i okolnosti koje predstavljaju bitna obeležja i način izvršenja krivičnih dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, utvrdili na osnovu drugih dokaza, i to kako iz iskaza svedoka oštećenog AA, tako i iz zapisnika o prepoznavanju lica od 28.06.2016. godine izvršenog od strane GG, AA i BB, potvrde o oduzetim predmetima od 26.06.2016. godine, kao i zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 27.06.2016. godine, te brojnih pismenih dokaza izvedenih tokom postupka, navedenih na strani 5. i 6. obrazloženja prvostepene presude, to u konkretnom slučaju čitanjem iskaza svedoka VV, na glavnom pretresu održanom dana 18.01.2024. godine shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povreda postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude i koja bi dovela do ukidanja pravnosnažne presude.

Naime, očigledno je da bi i bez tog iskaza bila donesena ista presuda i okrivljeni Vladimir Nestorović oglašen krivim zbog krivičnih dela iz člana 205. stav 1. i 206. stav 1. Krivičnog zakonika, a da bi postojala napred navedena povreda zakona, pravnosnažna presuda mora da se zasniva isključivo na tom dokazu, što ovde nije slučaj.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud je navode branioca kojima se ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog Vladimira Nestorovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti nadalje ukazuje na povredu postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je prvostepeni sud na nedozvoljen način izvršio modifikaciju činjeničnog stanja navedenog u optužnom aktu, time što je isti izmenio u pogledu vrednosti protivpravne imovinske koristi oduzetog paketa, kao i sata marke „Breitling Chronos Space“, kao i u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe), i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela. Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koja je opisana u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud izmenio činjenični opis dela u izreci presude u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. krivičnog zakonika, tako što je umesto vremenskog perioda „dana 11.05.2013. godine oko 08:10 časova“, označenog u dispozitivu optužnog akta, naveo vremenski period „dana 11.05.2013. godine u jutarnjim časovima“, a u pogledu vrednosti paketa umesto „143.000,00 dinara“ kako je to navedeno u optužnom aktu, naveo iznos od „141.990,00 dinara“, dok je u odnosu na vrednost sata marke „Breitling Chronos Space“, naveo iznos od „260.000,00 dinara“, umesto iznosa od „271.200,00 dinara“, koji je bio naveden u optužnom aktu javnog tužioca.

Međutim, u konkretnom slučaju po nalaženju ovog suda, pravnosnažnom presudom nije povređen ni subjektivni, niti objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer su radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim iste kao i one koje su mu stavljene na teret optužnim aktom. Time što je sud u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu izmenio činjenični opis dela u izreci presude u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela i vrednosti oduzetog paketa i sata, po oceni ovoga suda, optužba nije prekoračena, jer ta okolnost ne predstavlja obeležje predmetnih krivičnih dela, već samo služi za njihovo bliže opisivanje.

Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da je navedenom izmenom u pogledu vrednosti oduzetog paketa i sata, umanjen iznos protivpravne imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela, što je u svakom slučaju, povoljnije za okrivljenog, zbog čega su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ostalim navodima podnetog zahteva, branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), iznošenjem sopstvenog mišljenja da je vrednost oduzetog sata marke „Breitling Chronos Space“, zasnovana na iskazu oštećenog GG, a ne na osnovu kriterijuma za procenu brendiranih polovnih satova, pa kako povreda odredbe člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se, Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković