Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.1132/16 od 22.02.2017. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Vranju pa je preinačena presuda Višeg suda u Vranju K br.83/14 od 26.05.2016. godine, samo u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Dalibora Tasića, između ostalih, za krivično delo iznude iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju kaznu mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 04.02.2010. godine do 14.06.2011. godine, dok su u ostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Vranju i žalba okrivljenog Dalibora Tasića i njegovog branioca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dalibora Tasića, advokat Momčilo Kovačević, zbog bitne povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak i odluku ili da drugostepenu presudu preinači tako što će odbiti optužbu u odnosu na ovog okrivljenog ili ga osloboditi od optužbe.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Tasića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Dalibora Tasića u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je stvar pravnosnažno presuđena presudom Osnovnog suda u Leskovcu K br.117/15 kojom je prema okrivljenom Daliboru Tasiću odbijena optužba, a radi se o istovetnom događaju, koji se dogodio istog dana, o čemu se izjasnio i sam oštećeni GG koji je u tom drugom postupku imao svojstvo svedoka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu K br.117/15 od 30.05.2016. godine prema okrivljenom Daliboru Tasiću, između ostalih odbijena optužba da je izvršio krivično delo iznude iz člana 214. stav 1. u vezi člana 33. KZ u sticaju sa krivičnim delom protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a na osnovu odredbe člana 422. tačka 1) ZKP, jer je Osnovni javni tužilac u Leskovcu odustao od optužbe, kao i da iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je prema okrivljenom Daliboru Tasiću odbijena optužba proizilazi da je isto izvršeno neutvrđenog dana decembra meseca 2007. godine, a da je oštećeni DD.

Iz izreke presude Višeg suda u Vranju K br.83/14 od 26.05.2016. godine proizilazi da je okrivljeni Dalibor Tasić između ostalih oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iznude iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ učinjenog na štetu GG, a da je delo učinjeno početkom septembra meseca 2007. godine.

Imajući u vidu da se krivični postupak u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu K br.117/15 protiv okrivljenog Dalibora Tasića vodio zbog krivičnog dela koje je izvršeno neutvrđenog dana decembra meseca 2007. godine na štetu DD, a da je pobijanim presudama okrivljeni Dalibor Tasić oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela učinjenog neutvrđenog dana septembra meseca 2007. godine na štetu GG, dakle, da se u ovim krivičnim postupcima radilo o različitim događajima, koji su učinjeni u različitim vremenskim periodima, prema različitim oštećenima, navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Tasića kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani, jer se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Tasića kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, obzirom da su iste obrazložene time da se radi o presuđenoj stvari, da je oštećeni u ovom krivičnom postupku bio konfuzan u svom iskazu, i da je pobijanim presudama pružena zaštita oštećenom koji je prodavao drogu zavisnicima, između ostalih okrivljenom Daliboru Tasiću i ostalima, dakle, čime se u suštini osporavaju činjenična utvrđenja suda, a što nije razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić