Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Branilac okrivljenog u svom zahtevu navodi da je protiv okrivljenog AA rešenjem Osnovnog suda u Jagodini K br.6523/10 od 01.11.2017. godine obustavljen krivični postupak usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i da je predviđeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Nakon donošenja ovog rešenja Osnovni sud u Jagodini je doneo rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, kojima je odbijen zahtev branioca okrivljenog AA za naknadu troškova krivičnog postupka kao neosnovan i u obrazloženju svoje odluke naveo da je istu doneo primenom odredbe člana 263. ZKP, koja se odnosi na skrivljene troškove navodeći da okrivljeni nije bio dostupan državnim organima a da jeste, da bi došlo do osuđujuće presude, te da okrivljeni zbog nedostupnosti nema pravo na troškove krivičnog postupka. Na navedeni način branilac okrivljenog AA ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Jagodini K br.6523/10 od 01.11.2017. godine obustavljen krivični postupak zbog krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223. stav 2. KZ, po optužnici Opštinskog javnog tužilaštva u Jagodini Kt br.382/06 od 27.07.2006. godine usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, i odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6. ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP, propisano je da okrivljeni, oštećeni, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, branilac, zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, stručni savetnik, prevodilac, tumač i stručno lice, bez obzira na ishod krivičnog postupka, snose troškove svog dovođenja, odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge troškove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa. Stavom 2. istog člana propisano je da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje, osim ako se o troškovima koji snose privatni tužilac i okrivljeni, rešava u odluci o glavnoj stvari.

Iz obrazloženja rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je prema okrivljenom AA pravnosnažno obustavljen krivični postupak, a da je zahtev za naknadu troškova odbijen iz razloga što je okrivljeni bio nedostupan sudu, krio se i izbegavao krivični postupak za koji je znao, što znači da je skrivio troškove krivičnog postupka, jer je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila zbog izbegavanja okrivljenog da dolazi na glavne pretrese i što je napustio adresu koju je dao sudu.

U rešenju o obustavljanju krivičnog postupka protiv okrivljenog AA odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a prvostepeni i drugostepeni sud, naknadno odlučuju suprotno od pravnosnažne odluke o troškovima donoseći rešenja o troškovima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pri čemu se sud nije bavio utvrđivanjem koji su troškovi konkretno tokom ovog krivičnog postupka skrivljeni, a koji ne, niti je o tome odlučio posebnim rešenjem ili kod odluke o glavnoj stvari, a bekstvo okrivljenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne može biti okolnost koja pretpostavlja da su svi nastali troškovi skrivljeni. Odbijanjem u celosti zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, prvostepeni i drugostepeni sud je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi, bila doneta jasna, pravilna i na zakonu zasnovana odluka, pri čemu će sud imati u vidu da je jedini titular prava na naknadu troškova okrivljeni, a troškovi nagrade branioca mogu po specijalnom punomoćju biti isplaćeni (ali ne i dosuđeni) braniocu.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                             Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić