Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnog rešenja protiv kog je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je sud u konkretnom slučaju primenio zakon koji se ne može primeniti, obzirom da je presudom Osnovnog suda u Šidu K br.50/2020 od 14.05.2020. godine, koja je postala pravnosnažna 24.07.2020. godine, okrivljenom izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci sa rokom provere od dve godine, za radnje koje je učinio 22. i 23.11.2017. godine i u periodu od oktobra meseca 2018. godine od 14.04.2019. godine, te da okrivljeni od dana pravnosnažnosti ove presude (od 24.07.2020. godine, pa sve dok je trajalo vreme proveravanja, i godinu dana posle toga) nije učinio novo krivično delo. Prema stavu branioca, prilikom donošenja pobijanog rešenja Viši suda u Sremskoj Mitrovici je pogrešno zaključio da je okrivljeni u vreme proveravanja po presudi Osnovnog suda u Šidu K br.50/2020 od 14.05.2020. godine (pravnosnažna 24.07.2020. godine), izvršio novo krivično delo, jer je presudom Osnovnog suda u Šidu K br.208/19 od 17.09.2020. godine, koja je postala pravnosnažna 16.12.2021. godine, osuđen za krivično delo koje je učinio dana 10.08.2019. godine, odnosno pre početka vremena proveravanja, a na koji način je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim licima. Stavom 2. tačka 3. istog člana, propisano je da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je izrečena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja ne učini novo krivično delo.

Međutim, pored ispunjenja uslova iz člana 98. stav 1. KZ propisanih odredbama materijalnog zakona, odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima je uređen postupak za rehabilitaciju, i to članom 570. ZKP, propisani su i procesni uslovi u postupanju nadležnog organa, i određeno je da će pre odlučivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije nadležni organ iz člana 569. ovog Zakonika obaviti potrebna proveravanja, a naročito ispitati: 1) da li je izvršena sporedna kazna ili još traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

Stoga, nadležni organ koji donosi rešenje mora da utvrdi ne samo da li lice u pitanju u određenom periodu nije bilo osuđeno, već i da u tom periodu nije učinilo krivično delo po kome bi postupak bio u toku.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da se protiv okrivljenog AA u vreme roka proveravanja po presudi Osnovnog suda u Šidu K br.50/2020, koja je postala pravnosnažna dana 24.07.2020. godine, vodio postupak zbog drugog krivičnog dela pred Osnovnim sudom u Šidu, a koji je okončan donošenjem presude K br.208/19 koja je postala pravnosnažna dana 16.12.2021. godine, to po oceni ovoga suda u konkrentoj procesnoj situaciji nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi iz člana 570. ZKP za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije okrivljenog, obzirom da nije ispunjena prva procesna pretpostavka, jer je protiv okrivljenog bio u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju. Stoga, donošenjem pobijanog rešenja, uz zaključak da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za zakonsku rehabilitaciju okrivljenog, Viši sud u Sremskoj Mitrovici nije učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni sud je imao u vidu i presudu Kzz br.147/22 od 03.03.2022. godine na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali nalazi da u konkretnom slučaju nije u pitanju isto činjenično i pravno pitanje, te je ocenio da ova presuda nije od značaja za donošenje drugačije odluke.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                             Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić