O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju 3K 80/11 od 05.06.2013. godine okrivljeni R.P. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4629/13 od 13.11.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog R.P. i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3K 80/11 od 05.06.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih presuda, branilac okrivljenog R.P., adv. V.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. i 4. u vezi člana 438. stav1. tačka 1. ZKP, jer je dana 07.08.2013. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese odluku u smislu člana 492. stav 1. ili stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.

Nakon što je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je javnom tužiocu i Vrhovni kasacioni sud je zatim održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.P., ukazuje, da je donošenjem drugostepene presude povređen zakon iz člana 485. stav 1. i 4. u vezi člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer je pre pravnosnažnog okončanja postupka nastupila zastarelost krivičnog gonjenja (odredba člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika).

Iz spisa predmeta proizilazi, da je prvostepenom presudom okrivljeni R.P. oglašen krivim da je dana 07.08.2009. godine izvršio krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje delo je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.

Prema odredbi člana 103. tačka 7. KZ propisano je da ako u ovom zakonu nije drugačije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a članom 104. stav 6. KZ da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

S obzirom na to da je krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni R.P. prvostepenom presudom oglašen krivim izvršeno dana 07.08.2009. godine, to se osnovano u zahtevu navodi da je shodno članu 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja dana 07.08.2013. godine.

Protiv prvostepene presude žalbu su podneli branilac okrivljenog adv. V.S. dana 12.07.2013. godine, a okrivljeni R.P. dana 17.09.2013. godine, dakle u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a koju okolnost okrivljeni nije isticao u podnetoj žalbi, s tim što je drugostepena presuda doneta dana 13.11.2013. godine.

Odlučujući o podnetim žalbama, drugostepeni sud je postupao po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine. Po odredbama člana 451. stav 1. ZKP ograničeno je ispitivanje prvostepene presude po žalbi i to u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi. Međutim, prema odredbi člana 451. stav 2, predviđeno je odstupanje od pravila da se drugostepeni sud kreće u granicama osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbi, a odnosi se na ispitivanje po službenoj dužnosti odluke o krivičnoj sankciji.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je povodom žalbi, a po službenoj dužnosti, na osnovu člana 451. stav 2. tačka 1. ZKP ispitao prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na izrečenu krivičnu sankciju. Pri ispitivanju krivične sankcije po službenoj dužnosti u smislu člana 451. stav 2. ZKP, drugostepeni sud imaće u vidu da se kazne i mere upozorenja mogu izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo, prema načelnoj odredbi člana 2. Krivičnog zakonika. Drugim rečima, ako je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastala okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, a to je zastarelost, tada učinilac dela ne može biti pravnosnažno oglašen krivim pa mu sud ne može izreći ni krivičnu sankciju, što znači da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud bio ovlašćen da ispita pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti te da preinači na osnovu člana 459. stav 1. ZKP prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP, da odbije optužbu protiv okrivljenog.

Drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio i na taj način je učinio povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. KZ na štetu okrivljenog R.P., a na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, otklanjajući učinjenu povredu zakona preinačio presude Osnovnog suda u Prijepolju 3K 80/11 od 05.06.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4629/13 od 13.11.2013. godine i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP, prema okrivljenom R.P. odbio optužbu za krivično delo iz člana 209. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                    Nevenka Važić,s.r.