Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 686/18 od 06.09.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih BB i AA, a presuda Osnovnog suda u Požarevcu 50K 48/15 od 11.05.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branioci okrivljenog AA, adv. Bojan Milosavljević i adv. Ivana Pavićević podneli su zahteve za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2), člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 485. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude ili ih pak preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Branioci okrivljenog AA, adv. Bojan Milosavljević i adv. Ivana Pavićević, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je donošenjem pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP. Navedena povreda je prema navodima zahteva učinjena time što radnje koje su okrivljenom stavljene na teret ne mogu predstavljati krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, jer ne sadrže sva obeležja tog krivičnog dela, iz čega proizilazi da se zahtevima ukazuje na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to jest da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo sa razloga što iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja radnje izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa, iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i člana 61. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama.

Samim tim po oceni ovog suda, radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude, pravilno su pravno kvalifikovane kao produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i člana 61. KZ, pa sledstveno tome Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branilaca okrivljenog pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Nadalje, zahtevima za zaštitu zakonitosti se pravnosnažne presude pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, stim što se u zahtevima ne opredeljuje o kom se dokazu radi i zbog čega ga podnosioci zahteva smatraju nedozvoljenim, a na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati odluka, već se ukazuje da se presuda zasniva isključivo na iskazu okrivljenog BB čija odbrana nije proverena i čiji iskaz je u tolikoj meri kontradiktoran da se ne može prihvatiti kao dokaz, dakle osporava se i polemiše se činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstvlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti su i zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3. u vezi člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri čemu se u zahtevima ne navodi u čemu se ova povreda zakona sastoji.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3), prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtevi za zaštitu zakonitosti nemaju propisani sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                         Za Predsednika veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                                   Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić