Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.T. – advokat S.K., zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, te zbog bitnih povreda odredaba ZKP, ne navodeći o kojim se povredama konkretno radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, te da istovremeno naloži prekid izvršenja krivične sankcije prema okrivljenom A.T.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac je u zahtevu samo formalno označio da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP i bitnih povreda odredaba ZKP, pri čemu u zahtevu nije opredelio konkretno o kojoj povredi zakona se u smislu stava 4. člana 485. ZKP radi, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac nižestepene presude suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukazivanjem da okrivljeni A.T. nije učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP isticanjem da je izreka presude nerazumljiva, te zbog povrede člana 54. Krivičnog zakonika i člana 440. ZKP, a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim branioca, a zbog povrede zakona.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.