Presudom Osnovnog suda u Čačku K 246/20 od 22.03.2022. godine okrivljeni BB oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci koju će izdržati po pravnosnažnosti presude i određeno je da će navedenu kaznu okrivljeni izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, a okrivljeni AA je oglašen krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 1 (jedne) godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom obavezan je okrivljeni BB da na ime troškova krivičnog postupka i to obavljenog veštačenja sudu isplati iznos od 31.302,00 dinara, a na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara na račun Osnovnog suda u Čačku, a okrivljeni AA je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka nastalih pred OJT u Čačku isplati iznos od 14.835,44 dinara, a sudu na ime veštačenja iznos od 12.000,00 dinara i na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni BB i AA radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 123/22 od 13.07.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih BB i AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Ranđelović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine u celosti pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili da pobijane presude preinači i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 19. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a stavom 2. istog člana da je nužna odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Nužna odbrana je osnov koji isključuje protivpravnost krivičnog dela, odnosno osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

Ne upuštajući se u ocenu pravilnosti i potpunosti utvrđenog činjeničnog stanja, što je zadatak nižestepenih sudova, a svakako osnov za pravilnu primenu zakona na odlučne činjenice, ovaj sud ocenjuje da je pravni zaključak prvostepenog suda, izražen u izreci presude, a zatim i drugostepenog suda povodom ispitivanja osnovanosti žalbe branioca okrivljenog AA, proizašao iz površne ocene da li iz kritičnog događaja i postupanja okrivljenog AA proizilazi bilo koji neophodan element nužne odbrane, a to su istovremenost, ali i protivpravnost napada na okrivljenog AA od strane drugog okrivljenog i učesnika u događaju, odnosno neophodnost odbrane od tog napada.

Shodno tome, a imajući u vidu spise predmeta, tačnije izreku prvostepene presude u kojoj je u tački 1) i 2) obuhvaćen događaj u kome učestvuju AA i BB, i u svojstvu okrivljenih i u svojstvu oštećenih, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je doveden u sumnju pravni zaključak iz prvostepene i drugostepene presude, a to je da se u postupanju okrivljenog AA stiču zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika odnosno da se iz postupanja okrivljenog AA ne mogu izvesti elemenati nužne odbrane iz člana 19. Krivičnog zakonika.

Naime, iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je tačkom 1. prvostepene presude, BB oglašen krivim proizilazi da je kritičnom prilikom isti u prodavnici slučajno susreo AA koji je bio sa svojom devojkom, da mu je tom prilikom prvo uputio psovku, a zatim ga pozvao da izađe ispred prodavnice, što je AA i učinio, nakon čega je BB izašao za njim, nastavio da ga vređa, odvezao svog psa rase pit bul terijer i nahuškavao ga na AA i njegovu devojku, pa kada je AA krenuo prema gradskom trgu BB ga je sustigao i udario nogom u leđa, a zatim kada se okrenuo, i više puta pesnicom u predelu glave, nanevši mu lake telesne povrede, opisane u izreci presude, nakon čega se sa AA potukao. U toku ove tuče, koju nije izazvao, AA je izvadio iz džepa nož- britvu i istom zamahnuo više puta prema telu BB i sečivom britve mu naneo lake telesne povrede opisane u izreci presude pod tačkom 2., kako to proizilazi iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je AA oglašen krivim u ovom delu prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanih pod tačkom 2. izreke pravnosnažne presude, pri čemu ovaj sud ima u vidu događaj opisan pod tačkom 1. izreke i postupanje okrivljenog BB, proizilazi da je okrivljeni AA - nakon što je prilikom slučajnog susreta, bez ikakvog povoda verbalno i fizički napadnut od strane oštećenog BB, usled čega je zadobio lake telesne povrede - u toku tuče koju je izazvao oštećeni BB, iz džepa izvadio nož kojim mu je naneo lake telesne povrede opisane u izreci.

Po nalaženju ovog suda, odbrana koju je okrivljeni AA primenio za odbijanje istovremenog protivpravnog napada oštećenog BB, zamahivanjem nožem i nanošenjem posekotina istom, bila je neophodno potrebna za odbijanje napada i srazmerna napadu imajući u vidu kontinuitet i intenzitet napada i odbrane. Intenzitet napada koji se kretao od verbalnog, uz pretnju psom, a zatim i fizičkog, i nanošenje više udaraca pesnicom u predelu glave, na koje je okrivljeni uzvratio tako što se upustio u tuču sa njim, tokom koje je izvadio nož, po oceni ovog suda bila je jedina mogućnost da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad oštećenog BB.

Iz navedenog proizilazi da se u konkretnom slučaju radi o postupanju okrivljenog AA u nužnoj odbrani (član 19. stav 1. Krivičnog zakonika), što u smislu člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika, proizilazi iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je on oglašen krivim tačkom 2. izreke pravnosnažne presude.

Kako prema odredbi člana 19. stav 1. Krivičnog zakonika, delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo, to je Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Ranđelovića osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude tako što je okrivljenog AA, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2 u vezi stava 1. u vezi člana 19. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP te člana 265. stav 1. ZKP u pogledu troškova krivičnog postupka, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić