Presudom Višeg suda u Čačku Kž. br. 131/18 od 30.05.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Čalovića, te je presuda Osnovnog suda u Čačku K.br.402/16 od 12.02.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog, advokat Ivan Čalović podneo je Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini odluku prvostepenog i drugostepenog suda u korist okrivljenog AA i okrivljenog oslobodi od optužbe ili preinači odluku drugostepenog suda i okrivljenog oslobodi od optužbe, te da u pogledu troškova krivičnog postupka odluči da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak ili da u celini ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, uz dalji predlog da Vrhovni kasacioni sud ukoliko smatra da bi prisustvo branioca bilo od značaja za donošenje odluke istog obavesti o sednici veća shodno članu 488. stav 2. ZKP i da izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahev za zaštitu podnet, pa je po oceni navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Prema navodima zahteva, delo za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim nije krivično delo jer se predmetni događaj dogodio na površini na kojoj se ne vrši javni saobraćaj-na manipulativnom prostoru preduzeća koji nije saobraćajnica, niti parking prostor za odvijanje javnog saobraćaja, čime je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP tvrdnjom da je u pogledu dela koje je predmet optužbe u pravnosnažnoj presudi primenjen zakon koji se ne može primeniti, budući da se konkretno krivično delo u smislu odredaba krivičnog zakona i to člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. KZ, može izvršiti samo na saobraćajnici, što u konkretnoj situaciji prema izreci presude nije slučaj.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Suprotno navodima zahteva, izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da se predmetna saobraćajna nezgoda dogodila na parking prostoru preduzeća „VV“ u ..., ulica ..., a ne na „manipulativnom prostoru“ predmetnog preduzeća.

Odredbom člana 289. stav 1. KZ regulisan je osnovni oblik izvršenja krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja, te je propisano da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja čini onaj „učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj ...“

Prema odredbama člana 7. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja (tačka 1.), a put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima (tačka 2.), dok je parkiralište deo puta namenjen, uređen i označen prvenstveno za parkiranje vozila, koji se sastoji od jednog ili više parking mesta (tačka 22.).

Dakle, prema citiranim zakonskim odredbama mesto na kome se desio kritični događaj predstavlja put u smislu člana 7. stav 1. tačka 2) i 22) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji kao saobraćajnu površinu mogu da koriste određeni učesnici u saobraćaju (u konkretnom slučaju za potrebe navedenog preduzeća) zbog čega se suprotno navodima zahteva u predmetnom slučaju i radi o saobraćajnoj nezgodi u smislu člana 7. stav 1. tačka 82) istog zakona.

Kako se prema utvrđenom činjeničnom stanju u izreci pravnosnažne presude predmetna saobraćajna nezgoda dogodila u saobraćaju na putu u smislu citiranih odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 289. stav 1. KZ, to su neosnovanim ocenjeni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka1) i 2) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, odnosno da se na isto nisu mogle primeniti odredbe člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Upravo suprotno istaknutim navodima zahteva u izreci pravnosnažne presude sadržana su sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, odnosno na isto su pravilno primenjene odredbe člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti istaknuta je i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) Krivičnog zakonika, no nije navedeno u čemu se ona sastoji, zbog čega u odnosu na tu povredu zakona zahtev nije ni razmatran.

Imajući u vidu sve navedeno, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić