Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi pobijanim rešenjima učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. U vezi toga, u zahtevu se navodi da je okrivljenom optužnicom VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KTO Ko 53/22 od 12.07.2022. godine stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, a koje je prema prema navodima optužnog akta izvršeno tokom 2016. godine, pa kako od izvršenja poslednjeg krivičnog dela koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela, do dana podnošenja optužnog akta organ postupka nije preduzeo nijednu procesnu radnju radi otkrivanja ovog krivičnog dela ili učinioca koja bi uticala ili dovela do prekida toka relativne zastarelosti krivičnog gonjenja, shodno članu 104. Krivičnog zakonika, to je po stavu branioca, u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, u smislu člana 103. tačka 4) Krivičnog zakonika.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 357 stav 3 KZ, odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo, a stavom prvim propisana je kazna zatvora od tri meseca do pet godina, te shodno odredbi člana 103. tačka 4) Krivičnog zakonika, za ovo krivično delo relativna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela.

Krivično delo iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, koje je optužnicom VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KTO Ko 53/22 od 12.07.2022. godine okrivljenom AA stavljeno na teret, izvršeno je tokom 2016. godine.

Iz spisa predmeta - akta VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KT Ko 236/19 od 28.06.2019. godine upućenom PU Jagodina, proizilazi da je tom organu dana 30.05.2019. godine dostavljen zahtev da se izvrši dopuna krivične prijave Ku 628/19 od 28.05.2019. godine i da se na određene okolnosti u vezi sa navodima iz krivične prijave obavi razgovor sa okrivljenim AA, vlasnikom PD „BB“ d.o.o iz ..., kao i da se u saradnji sa poreskom policijom izvrši detaljna analiza finansijskog poslovanja navedenog privrednog društva, radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. Krivičnog zakonika odnosno krivičnog dela pranje novca u podstrekavanju iz člana 245. u vezi člana 34. Krivičnog zakonika.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, tok zastarevanja krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju, prekinut je radnjom Višeg javnog tužioca u Kraljevu - upućivanjem zahteva Policijskoj upravi u Jagodini za prikupljanje potrebnih obaveštenja u vezi finansijskog poslovanja pri obavljanju poslovne delatnosti PD „BB“, čiji je vlasnik okrivljeni AA i datumom preduzimanja navedene inicijalne procesne radnje - oko tri godine nakon izvršenja radnji produženog krivičnog dela iz člana 357. stav 3. Krivičnog zakonika.

Shodno navedenom, od momenta izvršenja poslednje radnje koja ulazi u sastav predmetnog produženog krivičnog dela, do preduzimanja prve procesne radnje, nezavisno od pravne kvalifikacije krivičnog dela navedene u optužnici (jer se krivični postupak ima posmatrati kao jedna celina u pogledu preduzetih procesnih radnji i dinamike preduzimanja istih u zakonskim rokovima), nije protekao zakonom propisan rok iz člana 103. tačka 4) Krivičnog zakonika, a to je vreme od pet godina, jer se shodno članu 104. stav 3. Krivičnog zakonika, tok zastarelosti prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, a svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče, kako je to propisano u stavu 5. člana 104. Krivičnog zakonika.

Samim tim, u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, obzirom da po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ni u jednoj fazi postupka nije dolazilo do prekoračenja rokova iz člana 103. i člana 104. Krivičnog zakonika.

Kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kojom je propisano da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti i zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, branilac ovu povredu ne obrazlaže ni jednom povredom odredbe materijalnopravne prirode od strane nižestepenih sudova u pobijanim rešenjima, a koja odredba bi bila u vezi sa krivičnim delima koja su predmet postupka, već istu obrazlaže ističući povredu procesnog zakona iz člana 338. stav 1. tačka 2) ZKP, te povredama članova 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, osporavajući činjenična utvrđenja suda (član 440. ZKP), te činjenica iz kojih se utvrđuje svojstvo okrivljenog kao poreskog obveznika i odgovornog lica PD „BB“. Kako povrede navedenih odredaba, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić