Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenih, advokatu Milanu Đorđeviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je neosnovan.

Neosnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama u korist okrivljenih učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u vezi člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ).

Naime, krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Najteži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. člana 138. KZ postoji kada je delo iz stava 1. tog člana učinjeno, između ostalog, i prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela iz stava 1. člana 138. KZ sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnog tog lica, a što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji tj. onoj kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo – da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pretnja je ozbiljna kada je objektivno podobna da kod onoga kome se preti izazove osećaj straha ili uopšte osećaj nesigurnosti. Za postojanje ovog krivičnog dela nije od značaja da li onaj koji preti i stvarno ima nameru da realizuje pretnju. Krivično delo je svršeno kada je pretnjom ostvaren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti, kada kod njega postoji strah za svoj život ili telesni integritet, odnosno za život ili telesni integritet njemu bliskog lica.

Prema izreci prvostepene presude okrivljeni AA, BB, VV i GG oslobođeni su od optužbe da su „...u stanju uračunljivosti, sa umišljajem pomogli NN licu u izvršenju krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i tako ugrozili sigurnost novinara oštećenog DD iz ..., pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog u vezi poslova od javnog značaja koje obavlja u oblasti informisanja... na taj način što ih je NN lice sa plakatima i lepljivom trakom dovezlo od sela ... do centra ..., gde su se podelili u dve grupe... nakon čega su na više mesta na stablima drveća, banderama, betonskim stubovima, izlozima lokala i drugim betonskim površinama... zalepili oko 70 identičnih plakata... na kojima se nalazi fotografija oštećenog DD ispod koje je odštampan tekst preteće sadržine - DD, samozvani građevinski inspektor, koji ruši po ..., političarima naređuje, inspekcijskim službama naređuje, hapsi, organizuje rad tužilaštva i sudija, vrši pritisak na medije, zašto? Sve zbog kafića „ĐĐ“ koji se nalazi u lokalu otetom od firme „EE“, koje reči i radnje su oštećenog označile kao metu potencijalnog napada i izazvale osećaj ugroženosti, nespokojstva i straha za sopstvenu bezbednost, pri čemu su bili svesni zabranjenosti svog dela i hteli njegovo izvršenje“.

Po oceni Vrhovnog suda, činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno kvalifikovanu pretnju kojom se stavlja u izgled napad na život ili telo pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Reči koje su napisane na plakatima i fotografija ispod koje je odštampan tekst, po oceni ovog suda nemaju karakter jasne i nedvosmislene pretnje da će okrivljeni napasti na život ili telo oštećenog.

Stoji činjenica da su napisane reči na plakatima uvredljivog karaktera i iste eventualno mogu biti predmet izvršenja nekog drugog krivičnog dela, ali ne i krivičnog dela iz člana 138. stav 3 u vezi stava 1 KZ, pri čemu i sam tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi „plakati ne sadrže reči koje eksplicitno označavaju pretnju“, što je inače bitno obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. KZ, te u takvoj situaciji su pravilno nižestepeni sudovi okrivljene oslobodili od optužbe shodno članu 423. tačka 1. ZKP, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić