Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž1 483/14 od 03.09.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog S.S. i presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu broj K 529/13 od 05.02.2014. godine, potvrdio.

Branilac okr. S.S., adv. V.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud svojom presudom usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K 529/13 od 05.02.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 483/14 od 03.09.2014. godine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku, kao i sa predlogom da se u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.S., adv. V.D., je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, time što se drugostepeni sud u svojoj presudi poziva na nezakonito pribavljene dokaze na kojima se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati, i to na iskaz okrivljenog dat u istrazi 21.02.2013. godine, bez prisustva branioca iako je okrivljenom stavljeno na teret krivično delo za koje je po zakonu odbrana bila obavezna, kao i na iskaz svedoka B.S. i Ž.M. od 28.03.2013. godine, koji su dati u situaciji nepostojanja procesne pretpostavke da u odbrani okrivljenog bude angažovan advokat-branilac.

Ovo iz razloga što okrivljenom u predmetnom krivičnom postupku nije stavljeno na teret krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 10 godina, što je uslov za obaveznu odbranu, odnosno da okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja u smislu člana 71. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) koji je primenjivan u vreme saslušanja okrivljenog i pomenutih svedoka u istrazi i prema kojem se ocenjuje zakonitost tih procesnih radnji, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP. Imajući prednje u vidu i da se okrivljeni, nakon što je od strane istražnog sudije pre davanja iskaza od 21.02.2013. godine poučen o pravu da uzme branioca, izričito izjasnio da neće angažovati branioca, neosnovano se bitna povreda odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe i u vezi sa činjenicom da okrivljeni nije imao branioca u vreme saslušanja u istrazi svedoka B.S. i Ž.M.

Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, naime, da u odnosu na krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ prvostepena i drugostepena presuda ne sadrže radnju koja bi predstavljala biće tog krivičnog dela i da je radnja okrivljenog utvrđena isključivo kao radnja držanja opojne droge, te da to proizilazi iz navoda u drugostepenoj presudi da je okrivljeni „držao u ruci zapaljeni ..., dok je sa kolegom prilazio svedocima“, a koja radnja ne predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 247. KZ, kako pogrešno smatraju prvostepeni i drugostepeni sud, već krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci pod tačkom 1. i u obrazloženju na strani 8 stav četvrti prvostepene presude, okrivljeni je kritičnom prilikom svedocima B.S. i Ž.M. dao na uživanje zapaljeni ...-ručno pravljenu cigaretu od opojne droge ..., koja radnja, prema pravilnoj oceni prvostepenog suda, prihvaćenoj od strane drugostepenog suda (strana 3 stav poslednji drugostepene presude), predstavlja radnju omogućavanja uživanja opojne droge preduzetu prema više lica i koja, uz postojanje zahtevanog subjektivnog odnosa okrivljenog prema delu, čini obeležje krivičnog dela iz člana 247. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ. Stoga je pravnom kvalifikacijom ove radnje okrivljenog po navedenoj zakonskoj odredbi, u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, pravilno primenjen krivični zakon.

Navodima zahteva da je u odnosu na događaj opisan pod tačkom 1. izreke prvostepene presude utvrđena isključivo radnja okrivljenog držanja opojne droge, što je suprotno utvrđenju relevantnih činjenica predmetnog događaja u pravnosnažnoj presudi, kao i navodima da sudovi činjenice koje ne ukazuju ni na sumnju da je okrivljeni učinio inkriminisane radnje cene na štetu okrivljenog, kojima se u suštini ukazuje na pogrešnu ocenu suda iskaza svedoka B.S. i Ž.M., osporava se pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, što, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog. Zato je zahtev branioca okr. S.S. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu pretpostavke nevinosti garantovane članom 34. stav 3. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je prema navodima zahteva učinjena ocenom u drugostepenoj presudi činjenice da svedoci B.S. i Ž.M. u istrazi nisu spominjali da im je predmetni ... dao neki drugi momak, kao okolnosti koja ukazuje da je okrivljeni svedocima dao predmetni ...

Prema odredbi člana 484. ZKP, u slučaju isticanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti povrede ili uskraćivanja ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je ta povreda utvrđena. Kako branilac okr. S.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne pominje postojanje takve odluke, niti istu prilaže, to predmetni zahtev u delu u kojem je podnet iz razloga povrede ljudskog prava zbog povrede pretpostavke nevinosti nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ( u vezi sa članom 485. stav 4.) i tačka 3) (u vezi sa članom 484.) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.