Apelacioni javni tužilac u Novom Sadu u svom aktu KTR 172/12 od 19.02.2019. godine, izneo je mišljenje i uputstvo Višem javnom tužiocu u Sremskoj Mitrovici da pravnosnažno obustavljenu istragu nastavi protiv istih okrivljenih, zbog istih krivičnih dela.

Rešenjem Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu KTPI 6/19 od 17.07.2019. godine odbijen je, kao neosnovan, prigovor branilaca okrivljenog AA, zbog nepravilnosti u toku istrage, koja se protiv okrivljenog vodi po naredbi o dopuni istrage Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici KTI 8/15 od 11.04.2019. godine, zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 111b stav 1. KZ.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici KPPR 29/19 od 02.10.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, pritužba branilaca okrivljenog AA zbog nepravilnosti u toku istrage, podneta Višem sudu u Sremskoj Mitrovici dana 27.09.2019. godine.

Protiv navedene naredbe i akata Republičkog javnog tužioca i Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu, i odluka javnog tužioca i suda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Miletić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine naredbu Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici o dopuni istrage KTI 8/15 od 11.04.2019. godine, akt Republičkog javnog tužioca KTR 234/12 od 23.01.2019. godine, akt-uputstvo Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu KTR 172/12 od 19.02.2019. godine, rešenje Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu KTPI 6/19 od 17.07.2019. godine i rešenje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici KPPR 29/19 od 02.10.2019. godine, te da na taj način ukine sve nezakonito sprovedene radnje vezane za predmetni krivični postupak, koje su navedeni akti proizveli i da potvrdi naredbu o obustavi istrage Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici KTI 8/15 od 10.09.2018. godine, kao pravnosnažnu sa dejstvom pravnosnažno okončanog krivičnog postupka. Takođe je predložio da Vrhovni kasacioni sud, utvrdi da je svim odlukama donetim posle pravnosnažnosti naredbe o obustavi istrage učinjena povreda načela ne bis in idem iz člana 4. ZKP i da obaveže Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici da nadoknadi okrivljenom AA troškove angažovanja branioca iz reda advokata prouzrokovane nezakonitim radnjama koje su preduzimane nakon pravnosnažne obustave krivičnog postupka, a po specifikaciji koju će branilac okrivljenog AA dostaviti nadležnom tužiocu, te da usvoji i troškove sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 60.000,00 dinara i obaveže VJT u Sremskoj Mitrovici da iste troškove nadoknadi okrivljenom.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Miletića, je neosnovan.

Ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je donošenjem pre svega naredbe javnog tužioca, a zatim i svih pobijanih odluka i akata od strane nadležnih javnih tužilaca (Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu i Republičkog javnog tužioca), zaključno sa rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, povređen zakon na štetu okrivljenog. Naime, prema navodima zahteva, naredba nadležnog javnog tužioca kojim se obustavlja istraga predstavlja odluku kojom je pravnosnažno okončan krivični postupak pa je samim tim, naredba o dopuni istrage suprotna zakonu i odredbi člana 4. ZKP.

Izneti navodi branioca okrivljenog, od strane Vrhovnog kasacionog suda, su ocenjeni kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici KTI 8/15 od 10.09.2018. godine obustavljena istraga protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 111b. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog nepostojanja dovoljno dokaza za optuženje, o čemu je obaveštena oštećena VV i u smislu člana 51. stav 1. i 2. ZKP poučena da u roku od 8 dana od dana prijema naredbe o obustavi istrage ima pravo da podnese prigovor Apelacionom javnom tužiocu u Novom Sadu.

Nakon toga, Viši javni tužilac u Sremskoj Mitrovici je doneo naredbu o dopuni istrage KTI 8/15 od 11.04.2019. godine protiv okrivljenog zbog istog krivičnog dela i istovremeno odredio datume za izvođenje dokaznih radnji, pa je prilikom izvođenja dokaznih radnji dana 01.07.2019. godine, braniocima predočena fotokopija napred interpretiranog akta Republičkog javnog tužioca KTR 234/12 od 23.01.2019. godine i Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu KTR 172/12 od 19.02.2019. godine.

Protiv naredbe o dopuni istrage, branioci okrivljenog su dana 19.04.2019. godine izjavili žalbu Apelacionom javnom tužiocu, radi postupanja sa istom u vidu prigovora, zbog nepravilnosti u postupku istrage, koji prigovor je napred interpretiranim rešenjem Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu KTPI 6/19 od 17.07.2019. godine odbijen je kao neosnovan, nakon čega je Višem sudu u Sremskoj Mitrovici istaknuta pritužba, zbog nepravilnosti u radu nadležnih tužilaštava, koja je takođe odbijena kao neosnovana rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici KPPR 29/19 od 02.10.2019. godine.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen, ili je osuđen, ili za koje optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. protokola 7 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, je propisano da se nikome ne sme suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da naredba o obustavi istrage javnog tužioca ne predstavlja odluku o pravnosnažnom obustavljanju postupka, pre svega imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj postupa javni tužilac (član 296. do član 312. ZKP) koji sada istragu naređuje, sprovodi i odlučuje kada je ona završena u potpunosti, te da i nakon obustave istrage, odnosno završetka istrage, javni tužilac može ponovo da pokrene tu istu istragu, bez opasnosti da bi na taj način povredio načelo ne bis in idem, kako se to neosnovano ističe zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Naime, nakon obustave istrage naredbom, jer nema dovoljno dokaza za optuženje, javni tužilac može da naredi dopunu istrage, budući da nijedna odredba ZKP ne ograničava tužioca da nakon završetka ili obustave istrage istu dopuni ili pokrene novom naredbom, kako bi prikupio dokaze za optuženje.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, naredba o dopuni istrage VJT u Sremskoj Mitrovici Kti 8/15 od 11.04.2019. godine, nije presuđena stvar u odnosu na naredbu VJT u Sremskoj Mitrovici Kti 8/15 od 10.09.2018. godine, kojom je prema okrivljenom zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo trgovina ljudima iz člana 111b stav 1. KZ, obustavljena istraga, u smislu odredbi člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, člana 4. stav 1. ZKP i člana 4. stav 1. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog uzkazuje da je donošenjem pobijane naredbe o dopuni istrage, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ispitivanje ostalih odluka i akata protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti , budući da iste u smislu člana 482. stav 1. ZKP, ne predstavljaju odluke protiv kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Naime, akti Republičkog javnog tužioca i Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu doneti pre pobijane naredbe, kojima su postupajućem javnom tužiocu izdati nalozi za preduzimanje određenih radnji (nalog da izvrši uvid u spis, davanje mišljenja i uputstva), ne predstavljaju odluke javnog tužioca koje stiču svojstvo pravnosnažnosti, pa ne mogu biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Kada su u pitanju rešenje javnog tužioca doneto u drugostepenom postupku, povodom prigovora branilaca okrivljenog, izjavljenog zbog odugovlačenja postupka i nepravilnosti u sprovođenju istrage, kao i rešenje suda doneto po pritužbi, ona se tiču načina postupanja javnog tužioca u rukovođenju postupkom.

Predmet zahteva branioca okrivljenog je pobijana naredba, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ispitivanje akata javnog tužioca, a tako ni rešenja donetih u smislu člana 312. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Miletića, odbio kao neosnovan, i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić