.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1286/2016
22.11.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Veska Krstajića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković- Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog U.V., zbog krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog U.V., advokata D.M., podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1467/16 – Kv 1441/16 od 12.10.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 22.11.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog U.V., advokata D.M., podnet protiv pravnosnažnog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1467/16 – Kv 1441/16 od 12.10.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1467/16 – Kv 1441/16 od 12.10.2016. godine razdvojen je krivični postupak u odnosu na okrivljenog U.V., zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u krivičnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmetu Kt 3532/16 od krivičnog postupka prema ovom okrivljenom zbog krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, po optužnom predlogu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 3532/16 od 12.10.2016. godine i odlučeno je da će se krivični postupak u odnosu na okrivljenog U.V., zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u krivičnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu Kt 3532/16 posebno dovršiti pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu. Tim rešenjem odbačeni su kao nedozvoljeni odgovori okrivljenog U.V. i njegovog branioca advokata D.M. izjavljeni protiv optužnog akta Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 3532/16 od 31.08.2016. godine.
Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog U.V., advokat D.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ''organu postupka'' uz zahtev da bude obavešten o sednici veća.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbi članova 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog U.V., advokata D.M., pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog U.V., advokata D.M. je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog U.V. u podnetom zahtevu ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP zbog koje podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je sud nepravilno primenio zakon kada je pobijanim rešenjem odbacio odgovore okrivljenog i njegovog branioca izjavljene protiv optužnog akta javnog tužioca ukazivanjem da su u konkretnom slučaju isti izjavljeni protiv dostavljene optužnice, a ne protiv optužnog predloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 336. ZKP.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede iz člana 336. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog U.V., advokata D.M. ocenio nedozvoljenim.
Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
