U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Biljane Sinanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Aleksandra Stanojčića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K br.119/22 od 15.07.2022. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br.158/22 od 19.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30. novembra 2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Stanojčića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K br.119/22 od 15.07.2022. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br.158/22 od 19.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K br.119/22 od 15.07.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, pa pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i šest meseci za svako od izvršenih krivičnih dela, okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci.

Istom presudom, na osnovu člana 84. stav 1, 2. i 3. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, koja će se sprovesti u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora, s tim što se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora.

Okrivljeni je obavezan da Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku na ime troškova krivičnog postupka plati, i to na ime veštačenja iznos od 42.234,16 dinara, a na ime troškova branioca po službenoj dužnosti iznos od 18.000,00 dinara, te da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.158/22 od 19.09.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe okrivljenog AA, presuda Osnovnog suda u Čačku K br.119/22 od 15.07.2022. godine preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom, koji je prvostepenom presudom oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci, primenom člana 63. KZ u izrečenu kaznu uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.02.2022. godine do 24.02.2022. godine, kao i vreme provedeno na kliničkim ispitivanjima u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu u periodu od 25.02.2022. godine do 22.03.2022. godine, dok je ista žalba u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Stanojčić, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu odredaba člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, ili da iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda izloženih u zhatevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, jer je okrivljeni „očigledno bolesna osoba i nije sposoban da se sam brani“, te je prvostepeni sud prema stavu branioca bio dužan da mu postavi branioca po službenoj dužnosti .

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da je ista povreda zakona, sa istim obrazloženjem, isticana i u žalbi okrivljenog, izjavljenoj protiv prvostepene presude, a za ocenu tih žalbenih navoda, kao neosnovanih, drugostepeni sud je na strani dva stav sedam svoje odluke dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, neosnovano se istim zahtevom ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da okrivljeni nije mogao biti osuđen za dva krivična dela iz člana 194. stav 1. KZ, već za jedno krivično delo, jer ugrožavanje telesnog integriteta i spokojstvo članova porodice predstavlja trajnu posledicu i samim tim jednu radnju, odnosno jedno krivično delo.

Izloženi navodi zahteva su ocenjeni neosnovanim, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, te drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, to po oceni ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnih dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna, kako subjektivna, tako i objektivna, obeležja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, izvršena na štetu članova porodice okrivljenog – majke BB i brata VV, za koja krivična dela je pobijanim presudama i oglašen krivim.

Naime, iako stoji činjenica da je posledica krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ opredeljena trajnim glagolskim oblikom kao ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, predmetno krivično delo može postojati i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom. Dakle, dovoljna je jedna radnja izvršenja, koja je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja pasivnog subjekta – oštećenog, odnosno do nastupanja zabranjene posledice. Pri tome, kada se ima u vidu da nasilje u porodici iz člana 194. KZ predstavlja krivično delo koje je upravljeno prema ličnosti, te da iz činjeničnog opisa krivičnih dela utvrđenih u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je u konkretnom slučaju okrivljeni u dva vremenska odvojena događaja (dana 19.09.2021. godine i dana 12.02.2022. godine) preduzeo odvojene radnje izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ prema dva različita pasivna subjekta, i to prema svojoj majci BB i prema svom bratu VV, to se u konkretnom slučaju po oceni ovoga suda ne može raditi o jednom krivičnom delu nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, već o dva krivična dela iz člana 194. stav 1. KZ, kako je sud pravilno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija 

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić