Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, podnela je branilac okrivljenog Dragana Lončarevića, advokat Biserka Krpić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i to da se „prekvalifikuje delo člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, na krivično delo iz člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika i isti osudi na godinu dana zatvora u kućnim uslovima“.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 6. KZ, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP, jer su, u konkretnom slučaju, bili ispunjeni uslovi da se okrivljeni oslobodi od kazne, u smislu člana 246. stav 6. KZ, s`obzirom na to da je otkrio lice od koga je nabavio opojnu drogu – radi se o licu AA, čije podatke je i saopštio u toku postupka.

Na opisani način se, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, u suštini ukazuje samo na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od 3 do 12 godina. Stavom 6. istog člana, propisano je da se učinilac dela iz stava 1. do 5. tog člana, koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu, može osloboditi od kazne.

Dakle, član 246. stav 6. KZ predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. do 5. tog člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu istog oslobodi od kazne za predmetno delo, te podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe, što je u konkretnom slučaju i učinjeno kada sud nije našao da ima uslova za primenu člana 246. stav 6. KZ.

Polazeći od navedenog, to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 6. KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Lončarevića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da nije dokazano da je okrivljeni drogu držao radi prodaje, jer kod njega nije pronađen novac, nije pronađena komunikacija u telefonu koja bi ukazivala na lica kojima je droga nuđena, da isti nije evidentiran kao neko ko prodaje drogu, da kod okrivljenog nije utvrđena ni namera da drogu koju je držao kod sebe drži radi dalje prodaje, jer je on došao na žurku kako bi kupio marihuanu za sopstvene potrebe, da mu je droga koja je oduzeta od njega „ugurana u ruke“. Takođe, po stavu odbrane, ne postoje dokazi u pogledu toga na koji način je okrivljeni organizovao sam proces prodaje i da li su radnje koje su preduzete zaista predstavljale nameru da se opojna droga koju je držao prodaje. U vezi sa iznetim, branilac iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstvenu ocenu odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizilaze, iznoseći svoju verziju kritičnog događaja i svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ukazuje i na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka pobijane presude nerazumljiva, protivrečna sama sa sobom i da se Apelacioni sud, kao drugostepeni sud nije posebno osvrtao na žalbene navode.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, nisu zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, u napred navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a koje povrede, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi izneti u obrazloženju zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić