Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 266/21 od 28.10.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branilaca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Milenković, zbog povrede zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati Osnovnom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom utvrđeno da je okrivljeni u Kragujevcu dana 09.08.2019. godine izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, upućujući pretnje da će napasti na život i telo dva oštećena lica, ugrožavajući njihovu sigurnost, tako što je pozvao telefonom najpre oštećenog BB i pretio mu, a potom telefonom pozvao drugog oštećenog VV, pa je i njemu upućivao pretnje, što je kod njih izazvalo strah i nesigurnost za ličnu bezbednost. Prema stavu branioca nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili zakon sa obrazloženjem da krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, može biti izvršeno samo na način da je jednom radnjom ugrožena sigurnost više određenih lica, a izrekom pobijane presude su činjenično utvrđene dve radnje izvršenja u kom slučaju bi se radilo o dva krivična dela učinjena prema dva lica (realni sticaj) a ne o jednom delu izvršenom jednom radnjom prema dva oštećena lica, kako je to kvalifikovano pobijanom pravnosnažnom presudom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Teži oblik dela iz stava 2. člana 138. KZ postoji u slučaju kada se delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni „....ugrozio sigurnost oštećenih BB i VV pretnjom da će napasti na njihov život i telo, tako što je najpre telefonom pozvao oštećenog BB i zapretio mu rečima: „Gde ti je onaj tvoj heroj da sad dođem i odsečem ti glavu. Gde se nalaziš da dođem da ti odsečem glavu, gde se nalaziš da ti je.em majku tebi i tvojoj porodici šiptarskoj, proteraću vas na Kosovo, pošto nećeš da kažeš gde se nalaziš, dođi ovamo da ti ja polomim koske, daj mi broj tvog oca da i njemu malo je.em majku šiptarsku“, pa kada mu je oštećeni BB dao broj telefona svog oca, oštećenog VV, istog je pozvao i pretio mu rečima: „Je.aću ti ja mater, ako dođeš ovde polomiću ti i ruke i noge, proteraću te odavde na Kosovo, je.em ti familiju šiptarsku, ko te je doveo ovde, odakle si došao ovde, sve ću da vas proteram i sve ću da vas pobijem ako treba“, što je izazvalo strah i nesigurnost za ličnu bezbednost oštećenih, pa su događaj prijavili, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“, jasno proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Dakle, okrivljeni je prema činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, kvalifikovanu pretnju najpre uputio oštećenom BB, a odmah nakon toga gotovo istim rečima uputio pretnju i njegovom ocu, oštećenom VV iz čega, nasuprot navodima zahteva branioca, proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu navedenim u izreci presude, u okviru događaja koji predstavlja celinu jednom radnjom – pretnjom da će napasti na život i telo oštećenih, ugrozio sigurnost više lica, pod kojim pojmom se podrazumeva najmanje dva lica, čime je ostvarena kvalifikatorna okolnost neophodna za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić