Istom presudom, okrivljeni Dragoljub Dukić i AA su, pored ostalih okrivljenih, obavezani da sudu na ime paušala plate iznose od po 5.000,00 dinara svaki, okrivljeni Dragoljub Dukić je obavezan i da na ime troškova krivičnog postupka sudu plati iznos od 367.500,00 dinara na ime odbrane branioca Zorice Marković po službenoj dužnosti, na ime odbrane branioca Dejana Savkovića po službenoj dužnosti iznos od 32.250,00 dinara, na ime odbrane branioca Vlastimira Nikitovića po službenoj dužnosti iznos od 63.750,00 dinara, dok je okrivljeni AA obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu na ime odbrane branioca Olge Mirković po službenoj dužnosti iznos od 8.250,00 dinara, na ime odbrane branioca Milenka Paunovića po službenoj dužnosti iznos od 31.500,00 dinara, te na ime odbrane branioca Gordane Savić po službenoj dužnosti iznos od 121.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Okrivljeni Dragoljub Dukić je obavezan i da na ime troškova krivičnog postupka – na ime sprovoda iz KPZ Niš sudu plati iznos od 72.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Okrivljeni Dragoljub Dukić i AA su zajedno sa ostalim okrivljenima obavezani da na ime troškova nastalih pred OJT Čačak solidarno isplate iznos od 9.436,29 dinara, te da na ime veštačenja veštaka ekonomske struke Tomislava Vujičića plate iznos od 22.869,24 dinara, na ime veštačenja veštaka ekonomske struke Zorana Lišančića iznos od 25.307,57 dinara, kao i iznos od 7.510,57 dinara na ime veštačenja veštaka ekonomske struke Tomislava Vujičića, što ukupno iznosi 65.123,67 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Pored toga, okrivljeni Dragoljub Dukić je obavezan da na ime troškova nastalih pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Čačku, na ime odbrane branioca po službenoj dužnosti, advokata Dejana Savkovića, plati iznos od 55.125,00 dinara, a na ime troškova odbrane branioca po službenoj dužnosti, advokata Tanje Milošević, iznos od 31.500,00 dinara, dok je okrivljeni AA obavezan da na ime troškova nastalih pred Osnovnim javnim tužilaštvom na ime odbrane branioca po službenoj dužnosti, advokata Mileve Dukić, plati iznos od 18.550,00 dinara, te na ime troškova odbrane branioca po službenoj dužnosti, advokata Olge Mirković, iznos od 63.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Okrivljeni Dragoljub Dukić je obavezan je i da na ime imovinskopravnog zahteva oštećenom GG isplati iznos od 89.000,00 dinara, oštećenom DD iznos od 27.000,00 dinara, oštećenom ĐĐ iznos od 8.000,00 dinara, oštećenom EE iznos od 20.000,00 dinara, oštećenom preduzeću „ŽŽ“ DOO iznos od 121.000,00 dinara, a oštećenom ZZ iznos od 57.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom, prema okrivljenima Dragoljubu Dukiću i AA je na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba da su kao saizvršioci izvršili produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.618/22 od 24.03.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog Dragoljuba Dukića i zajedničkog branioca okrivljenih Dragoljuba Dukića i AA, presuda Osnovnog suda u Čačku K br.241/20 od 16.12.2021. godine preinačena je tako što su okrivljeni Dragoljub Dukić i AA oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, a okrivljeni Dragoljub Dukić i zbog izvršenja jednog krivičnog dela uništenje i oštećenje javnih uređaja iz člana 279. stav 1. KZ, pa pošto su okrivljenom Dragoljubu Dukiću prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 279. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, okrivljeni Dragoljub Dukić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, dok je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i deset meseci.

Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni su obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka, s tim što će o visini troškova nastalih pred sudom pravnog leka u smislu člana 267. ZKP odlučiti apelacioni sud posebnim rešenjem, dok će o visini ostalih troškova odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem, shodno članu 262. stav 2. ZKP, dok su žalbe okrivljenog Dragoljuba Dukića i zajedničkog branioca okrivljenog Dragoljuba Dukića i AA u preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih BB i VV odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je:

-branilac okrivljenog Dragoljuba Dukića – advokat Milan Stanojević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti;

-branilac okrivljenog AA – advokat Milan Stanojević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenih (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani.

Branilac okrivljenih Dragoljuba Dukića i AA - advokat Milan Stanojević u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer izrekom pobijane prvostepene presude nije obuhvaćen oblik vinosti, te je izostavljena uračunljivost okrivljenih, iz čega prema stavu branioca proizilazi, da ne postoji krivično delo. U zahtevima se navodi i da je drugostepeni sud u izreci svoje presude naveo „bitno smanjenu uračunljivost“ okrivljenih i pored toga što u tom pravcu nije postojala žalba javnog tužioca, niti je žalbom branioca to predlagano, a na koji način je prema navodima zahteva učinjena povreda odredaba člana 453. ZKP na štetu okrivljenih.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni Dragoljub Dukić i AA su produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ izvršili u vreme, na način i u mestu blliže opisanim u izreci presude, pri čemu su bili sposobni da shvate značaj dela i da upravljaju svojim postupcima, obijanjem zatvorenih prostora, u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, pri čemu su bili svesni da čine zabranjeno delo, te čije su izvršenje hteli.

Iz ovako opisanih radnji okrivljenih, proizilaze sva obeležja, kako subjektivna, tako i objektivna, krivičnog dela teška krađa u produženom trajanju, u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, zbog kog dela su pravnosnažnom presudom i oglašeni krivim.

Stoji činjenica da je drugostepeni sud u izreci presude naveo da su sposobnosti okrivljenih Dragoljuba Dukića i AA da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima kritičnom prilikom bile bitno smanjene, međutim ovom izmenom, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, nije učinjenja povreda odredaba člana 453. ZKP.

Naime, odredbom člana 453. ZKP, koja propisuje zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da su okrivljeni Dragoljub Dukić i AA oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ i prvostepenom i drugostepenom presudom, koje krivično delo im je i stavljeno na teret optužnim aktom, da je okrivljeni Dragoljub Dukić prvostepenom presudom osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci, a drugostepenom na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, dok je okrivljeni AA prvostepenom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, a drugostepenom na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i deset meseci, dakle da su osuđeni za ista dela na blaže kazne zatvora, te kod činjenice da je upravo postupajući po žalbi branioca okrivljenih – advokata Milana Stanojevića drugostepeni sud i preinačio prvostepenu presudu, tako što je u izreku uneo da su krivično delo izvršili u stanju bitno smanjene uračunljivosti, to je očigledno da nižestepenim presudama nije učinjena povreda odredaba člana 453. ZKP, odnosno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni sud doneo je odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić