Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3Kž1 115/14 od 27.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog I.P. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K br.1379/12 od 22.05.2014. godine i pobijana presuda potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.P., advokat V.K. zbog povrede člana 358. ZKP koja je učinjena na taj način što je sud bio dužan izdvojiti iz spisa zapisnik o saslušanju osumnjičenog u PU Inđija od 21.10.2010. godine bez obzira što se presude ne zasnivaju na ovom dokazu, kao i povrede člana 90. i 100. ZKP, koje su učinjene na taj način što je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti – član 122. stav 2. KZ, budući da okrivljeni nije počinio inkriminisano delo, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP, održao sednicu veća na kojoj jerazmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.P. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.P.koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona, i to povreda člana 358. ZKP koja je učinjena u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Navedena povreda međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.P. ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, koja je prema navodima zahteva učinjena na taj način što su povređeni član 90. i 100. ZKP. Međutim, iz obrazloženja navedene povrede proizilazi da branilac okrivljenog I.P. osporava činjenično utvrđenje suda po pitanju da li je okrivljeni izvršio inkriminisano delo što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca i u ovom delu, iako formalno podnet iz razloga zbog koga okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, odbacio kao nedozvoljen.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.P.

Zapisničar-savetnik,                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                  Dragiša Đorđević, s.r.