- čime bi izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Oštećena zemljoradnička zadruga „Banat“ iz Čente se radi ostavrivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 6/18 od 20.01.2021. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od tri godine ne učini novo krivično delo. Istovremeno okrivljeni je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko je okrivljeni ne plati u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci. Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećenoj zemljoradničkoj zadruzi „Banat“ Čenta, dosuđen je imovinskopravni zahtev u visini od 930.767,50 dinara pa se okrivljeni obavezuje da na osnovu člana 91. i 92. KZ oštećenoj isplati dosuđeni iznos u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka bliže određenih u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 357/21 od 26.8.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu i žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 6/18 od 20.01.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Tihomir Dimković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odredi da se okrivljenom nadoknade svi troškovi krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog AA, advokata Tihomira Dimkovića, ukazuje da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog jer izreka pravnosnažne prvostepene presude ne sadrži zakonske elemente krivičnog dela prevare.

Krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. postoji onda kada je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi četiristopedeset hiljada dinara.

Prema navedenom, radnja krivičnog dela prevare sastoji se u navođenju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine što se može vršiti na dva načina: dovođenjem u zabludu lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica (što je radnja trenutnog karaktera) ili održavanjem u zabludi (što je radnja trajnog karaktera).

Namera je nužni subjektivni element ovog krivičnog dela i to namera da se, dovođenjem ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta, sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. Kao takva, namera ne može postojati bez direktnog umišljaja.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica da će isporučiti 136 tona merkantilne pšenice na osnovu zaključenog ugovora o zajedničkoj proizvodnji pšenice roda 2014 broj .. sa oštećenom ZZ „Banat“ iz Čente, u dva navrata od predstavnika oštećenog ZZ „Banat“ Čenta preuzeo repromaterijal tako što je dana 21.10.2013. godine po računu otpremnici .. preuzeo 9.450 kg veštačkog đubriva „MAT“ vrednosti 619.447,50 dinara, te dana 4.11.2013. godine po računu otpremnici .. preuzeo 8.600 kg semenske pšenice „NS 49“ u vrednosti od 311.320,00 dinara, te je kao kooperant Zemljoradničke zadruge bio u obavezi da po pomenutom ugovoru zaključenom sa ZZ „Banat“ iz Čente, najkasnije do 15.9.2014. godine isporuči ugovorenu količinu proizvoda JUS kvaliteta i to 136 tona merkantilne pšenice oštećenoj ZZ „Banat“ iz Čente što nije učinio do današnjeg dana, niti je predstavniku oštećenog ikada vratio pomenuta sredstva za preuzeti repromaterijal za poljoprivrednu proizvodnju pa je na opisani način oštetio ZZ „Banat“ Čenta za iznos od 930.767,50 dinara i u navedenom iznosu od 930.767,50 dinara pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, navedeno delo okrivljenog AA, nije po zakonu krivično delo jer činjenični opis dela iz izreke prvostepene presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

U konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude, nije navedena i opisana radnja izvršenja kao objektivni element krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ odnosno činjenice koje čine dovođenje u zabludu ili održavanje u zabludi oštećenog, koje su, u konkretnom slučaju, navele predstavnika ZZ „Banat“ kao oštećenog da na štetu svoje imovine nešto učini, a to je da okrivljenom preda repromaterijal za poljoprivrednu proizvodnju u iznosu od 930.767,50 dinara.

Radnja dovođenja ili održavanja u zabludi predstavlja kriminalnu aktivnost koja odnos između ugovarača pravnog posla razlikuje od prostog neispunjenja ugovorne obaveze i čini ga krivičnim delom, pa bez navođenja ovog elementa krivičnog dela, koji u suštini predstavlja realizaciju prevarne namere, odnos između ugovornih strana, pa i neispunjenje ugovornih obaveza, ostaje u okviru građansko-pravnog odnosa.

Prema tome, u radnjama okrivljenog, kako su opisane u optužnom aktu, a za koje je pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim, nedostaje opis radnje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, pa delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo.

Pogrešno je, prema tome, stanovište nižestepenih sudova da radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, a koje su opisane u izreci pobijane prvostepene presude, sadrže elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te je prvostepeni sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, koju nije otklonio drugostepeni sud, iako se u žalbi protiv prvostepene presude branilac poziva na ovu povredu krivičnog zakona, a na šta se osnovano ukazuje i zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao osnovan i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, otklonio preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda tako što je okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nije krivično delo.

Kako je Vrhovni kasacioni sud okrivljenog AA, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, to je na osnovu člana 265. stav 1. ZKP odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a na osnovu člana 258. stav. 3 ZKP oštećenu zemljoradničku zadrugu „Banat“ iz Čente uputio da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ali ih, pri ovako zauzetom stavu, ne obrazlaže i ne ceni jer su bez uticaja na odlučivanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija                                   

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić