Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a stavom 3. istog člana je propisano da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tač.1) do 3) i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Dakle, shodno citiranim zakonskim odredbama, branilac ima pravo, ali i dužnost da procesne radnje preduzme samo u korist okrivljenog, te saglasno tome, i zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek iz razloga propisanih u članu 485. stav 4. ZKP, može podneti isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju branilac po službenoj dužnosti okrivljenih I.S. i N.T. – advokat A.K., zahtev za zaštitu zakonitosti podneo, jer je pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon, a iz razloga što mu kao braniocu po službenoj dužnosti nisu priznati svi troškovi koje je imao i koje je zahtevom za naknadu troškova tražio, to je ovaj sud, zahtev ocenio kao nedozvoljen, s obzirom na to da branilac nema ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u svoju korist, već samo u korist okrivljenog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi čl. 483. i 71. tačka 5) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                  Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                              Janko Lazarević,s.r.