Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1292/2022
24.11.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Slavka Nikolića, zbog dva krivična dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Nikolića, advokata Miloša Miljkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 210/22 od 27.04.2022. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 285/22 od 30.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 24.11.2022. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Nikolića, advokata Miloša Miljkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 210/22 od 27.04.2022. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 285/22 od 30.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K 210/22 od 27.04.2022. godine okrivljeni Slavko Nikolić oglašen je krivim zbog dva krivična dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 3 (tri) godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.09.2021. godine pa do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora.
Na osnovu člana 84. Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara koja će se izvršiti u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora, a vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u izrečenu kaznu zatvora.
Na osnovu člana 7. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima okrivljenom su izrečene posebne mere i to: zabrana posećivanja mesta na kojem se okupljaju maloletna lica i naloženo je okrivljenom da se uzdržava od posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica kao što su škole, školska dvorišta, vrtići, igrališta za decu, dečije manifestacije i drugi prostori gde se okupljaju deca i obavezno obaveštenje o promeni mesta prebivališta i boravišta i naloženo je okrivljenom da u roku od 3 dana od dana promene lično obavesti naležnu organizacionu jedinicu policije i organizacionu jedinicu Uprave za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera o promeni prebivališta i boravišta. Ove mere sprovode se najduže 20 godina posle izvršene kazne zatvora, s tim da će se opravdanost mera ispitivati posle isteka svake 4 godine od početka primene.
Istom presudom obavezan je okrivljeni da naknadi troškove krivičnog postupka o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, a zakonski zastupnici maloletne oštećene AA i maloletne oštećene BB su upućeni da svoj imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 285/22 od 30.08.2022. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Slavka Nikolića preinačena je prvostepena presuda, samo u delu odluke o kazni pa su okrivljenom zbog dva krivična dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim najpre utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine i 2 (dva) meseca, pa je je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 8 (osam) meseci, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude i u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.09.2021. godine pa do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. U preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena je kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Slavka Nikolića, advokat Miloš Miljković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti podneti zahtev i delimično preinačiti pobijane presude ili samo drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, prema oštećenoj maloletnoj BB i u skladu sa tim okrivljenom izrekne kaznu samo za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, izvršeno prema oštećenoj maloletnoj AA ili da pobijane presude ili samo drugostepenu presudu ukine i u zavisnosti od odluke predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Nikolića, je neosnovan.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Slavka Nikolića u podnetom zahtevu kao nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati presuda, označava psihijatrijsko veštačenje maloletne BB od 22.03.2022. godine. Kao razlog nezakonitosti navedenog dokaza branilac ističe da je prilikom njegove izrade tim veštaka koristio službenu belešku Centra za socijalni rad – Niš od 20.09.2021. godine - razgovor vođen u prostorijama Centra za socijalni rad, po zahtevu policijskih službenika, koja u smislu člana 16. ZKP predstavlja nezakonit dokaz, koji je morao biti izdvojen iz spisa. Pored ovoga, prema navodima branioca, nezakonitost ovog dokaza ogleda se i u tome što su prilikom izrade nalaza i mišljenja, veštaci suprotno odredbama ZKP i pravilima struke, sproveli novo ispitivanje oštećene, a zatim i ocenu dokaza baveći se utvrđivanjem činjenica koje predstavljaju elemente bića krivičnog dela.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.
U psihijatrijskom veštačenju maloletne BB od 22.03.2022. godine navedeno je kao izvod iz sudske dokumentacije više pisanih dokumenata pod 14. tačaka, pa između ostalog pod tačkom 4. i službena beleška Centra za socijalni rad u Nišu od 20.09.2021. godine - razgovor vođen u prostorijama Centra za socijalni rad, po zahtevu policijskih službenika. Međutim, nadalje iz sadržine samog nalaza i datog mišljenja ne proizilazi da se veštačenje zasniva na ovoj službenoj belešci, a kako to pravilno ocenjuje i drugostepeno veće Višeg suda u Nišu na strani 5., drugi pasus presude Kž1 285/22 od 30.08.2022. godine, niti sadržinu službene beleške sud navodi u pobijanoj prvostepenoj presudi obrazlažući šta je utvrdio iz ove beleške niti na bilo koji drugi način.
Predmetno psihijatrijsko veštačenje maloletne oštećene obavili su i nalaz potpisali članovi komisije veštaka u sastavu prim dr Dragana Krasić i spec. med. psiholog Marina Pančić koji su naredbom Osnovnog suda u Nišu K 210/22 od 10.03.2022. godine i određeni za predmetno veštačenje, te imajući u vidu da su veštačenje obavili na osnovu neposrednog pregleda maloletne oštećene, u skladu sa pravilima struke i u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da je u nalazu naznačena i delimično citirana pisana dokumentacija pribavljene od različitih državnih organa, ne utiče na zakonitost ovog dokaza.
Branilac okrivljenog, u zahtevu ističe da se nezakonitost ovog dokaza ogleda i u tome što su prilikom izrade nalaza i mišljenja, veštaci suprotno odredbama ZKP i pravilima struke, sproveli „novo saslušanje“ oštećene, a zatim i ocenu dokaza baveći se utvrđivanjem činjenica koje predstavljaju elemente bića krivičnog dela.
Međutim, suprotno iznetim navodima, činjenica da je prilikom psihijatrijskog veštačenja maloletne oštećene, obavljen pregled oštećene, koji podrazumeva i njenu opservaciju putem psihijatrijskog intervjua uz testovnu obradu od strane psihijatra i psihologa, koji su kao stručna lica ovlašćeni da razgovaraju sa maloletnim oštećenim licima, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ni na koji način ne kompromituje predmetni nalaz i mišljenje i ne utiče na njegovu zakonitost, obzirom da ne predstavlja „saslušanje“ oštećene, kako to navodi branilac, te posebno imajući u vidu da ono što je oštećena predočila veštacima prilikom pregleda, prvostepeni sud u dokaznom postupku nije koristio.
Prilikom ispunjavanja zadatka veštačenja, veštaci su imali u vidu celokupne spise predmeta, a iskazi koje je oštećena dala u vezi sa kritičnim događajem (pa i iskaz dat pred javnim tužiocem u svojstvu svedoka) korišćeni su samo kao osnov za ocenu intelektualnih, psihičkih i drugih mentalnih sposobnosti oštećene i utvrđivanja njene sposobnosti da daje validne izjave pred sudom, da prenese svoja saznanja ili opažanja, posebno u odnosu na predmet svedočenja, kao i strukturu njene ličnosti, u skladu sa naredbom suda, o čemu su veštaci dali svoje mišljenje, ne upuštajući se u ocenu dokaza i utvrđivanje činjenica koje predstavljaju elemente bića krivičnog dela, kako to neosnovano ističe branilac.
Stoga je, po oceni ovog suda, nalaz i mišljenje veštaka dr Dragane Krasić i Marine Pančić od 22.03.2022. godine, kojim je veštačena maloletna BB i njena sposobnost da daje validne izjave, zakonit dokaz na kome se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Nikolića, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.
Ostalim navodima zahteva, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenična utvrđenja u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, pre svega ona koja su zasnovana na predmetnom nalazu i mišljenju veštaka, a pored toga polemišući sa razlozima pravnosnažne presude ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, međutim kako ove povrede, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to se Vrhovni kasacioni sud u ramatranje i ocenu istih, nije upuštao.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Andrea Jakovljević,s.r. Biljana Sinanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić