U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dobrivoja Lazarevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Brusu 2K.br.46/2024 od 18.04.2024. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 112/24 od 17.07.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dobrivoja Lazarevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Brusu 2K.br.46/2024 od 18.04.2024. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 112/24 od 17.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu 2K.br.46/2024 od 18.04.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i primenom člana 64, 65. i 66. Krivičnog zakonika izrečena uslovna osuda tako što je određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenu proveravanja od 1 godine, po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni AA je obavezan da na ime paušala u korist budžetskih sredstava suda uplati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja te da na ime troškova krivičnog postupka na račun Osnovnog javnog tužilaštva u Brusu plati novčani iznos od 7.158,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 112/24 od 17.07.2024. godine usvajanjem žalbe punomoćnika oštećenog BB, advokata Jugoslava Vukajlovića preinačena je presuda Osnovnog suda u Brusu 2K.br.46/2024 od 18.04.2024. godine u delu odluke o troškovima krivičnog postupka tako što je Viši sud obavezao okrivljenog AA da pored troškova na koje je obavezan prvostepenom presudom naknadi troškove krivičnog postupka oštećenom BB o čijoj će visini odlučiti prvostepeni sud.

Istom presudom žalba branioca okrivljenog AA - advokata Dobrivoja Lazarevića, odbijena je kao neosnovana a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA – advokat Dobrivoje Lazarević na osnovu člana 482. člana 483. stav 1. i 2. i člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i primenom člana 492. stav 1. tačka 2) pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe radi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika po optužnom predlogu OJT Brus Kto br.137/22 od 23.12.2022. godine, jer delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dobrivoja Lazarevića je neosnovan.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u radnjama okrivljenog bliže opisanim u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude i u optužnom predlogu javnog tužioca, koji su istovetni - nema elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, te obrazlažući navode zahteva ukazuje da u činjeničnom opisu dela nije stavljeno na teret okrivljenom da je opšteopasnom radnjom izazvao opasnost za život ili telo ljudi, jer ta opšteopasna radnja nije opisana, niti se iz izreke prvostepene odluke vidi u čemu se ona ogleda. Takođe zahtevom je branilac istakao da ni iz čega ne proizilazi da se radi o opasnom psu, te da je nesporno da pas okrivljenog kritičnog dana nije bio u zatvorenom prostoru, što samo za sebe nije dovoljno za zaključak da se radi o opasnom psu, niti se u činjeničnom opisu dela navodi da se radi o opasnom psu. Branilac stoga zaključuje da kako se u činjeničnom opisu dela navodi da je okrivljeni postupio suprotno članu 7. stav 1. i 2. i članu 8. Pravilnika o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu, to bi zaključak prvostepenog suda da je nepropisno držanje psa van ograđenog prostora u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa povređivanjem oštećenog, odnosno sa nastalom posledicom, mogao biti pravilan samo uz uslov da se radi o opasnom psu, za šta okrivljeni nije optužen. Osim toga, zahtevom za zaštitu zakonitosti se ističe i da ne postoji posledica krivičnog dela, koja se sastoji u dovođenju u opasnost života ili tela ljudi, što podrazumeva više ljudi, s obzirom da je u konkretnoj situaciji izazvana opasnost samo za jedno lice i to oštećenog BB.

Po oceni Vrhovnog suda izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni „dana 24. marta 2022. godine, u ..., Opština ..., u uračunljivom stanju, pri čemu je bio svestan svog dela i sposoban da upravlja svojim postupcima i svestan da je ovakvo njegovo delo zabranjeno, opšteopasnom radnjom izazvao opasnost za život i telo ljudi i to oštećenog BB ....“ „..... pri čemu je oštećeni zadobio laku telesnu povredu, na taj način što je u svom dvorištu držao psa rase „Pulin“, crne boje, ženskog pola, 2009. godište, istog nije držao u prostoru, odnosno u objektu odgovarajuće veličine iz kog pas ne bi mogao da pobegne, niti je sa psom prošao obuku i proveru stepena socijalizacije, niti ga je vakcinisao, na koji način je postupio suprotno propisima iz člana 7. stav 1. i 2. i člana 8. Pravilnika o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu („Sl. glasnik RS“ br.65 od 14.09.2010. godine), već je navedenog dana istog psa ostavio bez nadzora u svom dvorištu, usled čega je pas izašao iz dvorišta, kojom prilikom je napao oštećenog BB .....“, „....koji se tom prilikom kretao lokalnim putem, tako što je oštećenom pritrčao iza leđa i ujeo ga u predelu zgloba stopala leve noge i tom prilikom mu naneo laku telesnu povredu izraženu manjom ubodnom ranom u predelu zadnje strane leve potkolenice sa površinskom oguljotinom kože, pri čemu je bio svestan da ovakvom radnjom može izazvati opasnost za život i telo drugih lica, pa i oštećenog, ali je olako držao da do izazivanja opšte opasnosti i nastupanja telesnih povreda oštećenog neće doći“.

Odredbom člana 278. stav 1. KZ propisano je da krivično delo izazivanje opšte opasnosti čini onaj ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom enegrijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšte-opasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, a kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom. Stavom 5. istog člana, propisano je da ako je delo iz stava 1, 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine.

Kod ovog krivičnog dela jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja sastoji se u preduzimanju opšteopasne radnje ili upotrebi nekog opšte-opasnog sredstva, dok je posledica krivičnog dela izazivanje, odnosno prouzrokovanje konkretne opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Članom 7. Pravilnika o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, stavom 1. predviđeno je da vlasnik opasnog psa mora da obezbedi da taj pas, bez obzira na njegovu starost, bude obeležen mikročipom, u skladu sa posebnim propisom, dok je s stavom 2. propisano da vlasnik opasnog psa mora držati u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne.

Članom 8. istog Pravilnika propisano je da vlasnik koji drži opasnog psa mora, zajedno sa psom, da prođe obuku, uz proveru stepena socijalizacije. Stavom 2. istog člana je propisano da obuci i proveri iz stava 1. ovog člana se podvrgava i pas koji se u smislu ovog pravilnika ne smatra opasnim psom, i to pas srednjeg rasta (visine 55 cm mereno u visini grebena) i veliki pas, ako vlasnik želi da tog psa izvodi bez povodca i brnjice.

Stavom 3. je propisano da ako posle provera stepena socijalizacije iz stava 1. ovog člana opasan pas ne postigne zadovoljavajuću ocenu, odnosno ako i dalje predstavlja opasnost za druge ljude i životinje, takav pas se više ne može držati i lišava se života u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti se navodi da se u izreci pobijane presude ne navodi termin „opasan“ pas. Međutim, sam izostanak navedenog konkretnog termina ne znači da radnja okrivljenog nije opšteopasna, odnosno da nije opisana radnja izvršenja krivičnog dela, posebno ako se ima u vidu da iz celokupnog činjeničnog opisa jasno proizilazi da je okrivljeni postupio suprotno članu 7. i 8. pomenutog Pravilnika, a da je njegov pas bez očiglednog povoda napao čoveka i naneo mu telesne povrede, a što u smislu člana 2. tačka 1. Pravilnika o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, predstavlja jedan od alternativno propisnih opisa termina „opasan pas“, koju odredbu u obrazloženju presude citira drugostepeni sud, te navođenje ovog blanketnog propisa u izreci presude nije nužno.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni sud nalazi da se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da u radnjama okrivljenog nema zakonskih obeležja opšteopasne radnje, kao radnje izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Takođe se, neosnovano, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i na izostanak posledice krivičnog dela, odnosno izazivanja opšte opasnosti za telo ljudi. Nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. KZ može postojati iako je izazvana konkretna opasnost po život ili telo jednog lica, ali se mora raditi o individualno neodređenom licu, odnosno, da je konkretna opasnost nastupila po život ili telo bilo kog lica koje se kritičnom prilikom zateklo u blizini. Zbog toga, propusti koje je načinio okrivljeni, a koji imaju karakter opšteopasne radnje, nisu izazvali opasnost isključivo za život ili telo oštećenog BB, imajući u vidu da se kritični događaj odigrao dok se oštećeni kretao lokalnim putem, dakle, javnom površinom, na koji način je ostvarena posledica navedenog krivičnog dela, koja je u pobijanoj presudi dovoljno i jasno opisana.

Kako je u činjeničnom opisu dela u izreci presude, kada je u pitanju subjektivni odnos okrivljenog prema izvršenom delu navedeno da je okrivljeni bio svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, te svestan da svojom radnjom može izazvati opasnost za život i telo drugih ljudi pa i oštećenog, ali je olako držao da do izazivanja opšte opasnosti i nastupanja telesne povrede oštećenog neće doći iz kog opisa proizilazi da je okrivljeni postupao iz nehata to su, pravilno i po nalaženju ovog suda radnje okrivljenog pravno kvalifikovane kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Imajući u vidu navedeno zahtev za zaštitu zakonitosti je ocenjen kao neosnovan, jer nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. Zakonika o krivičnom postupku odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković