Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.M., adv. V.J., iz razloga predviđenih članom 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. i stav 4. ZKP-a, i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešne primene krivičnog zakona, odluke o krivičnoj sankciji i troškovima krivičnog postupka, a sve nalazeći da se radi o pitanjima od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će doneti oslobađajuću presudu a zatim obaveže privatnog tužioca da naknadi okrivljenom osim troškova prvostepenog postupka i troškove povodom sastava žalbe i troškove sastava zahteva za zaštitu zakonitosti ili pak da ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., adv. V.J. je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažna presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, jer je zasnovana na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Naime, po stavu branioca sud je odluku o spajanju postupka doneo čitajući „samo nekakvu“ fotokopiju tužbe K br. 1326/14, a da pritom nije izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K br. 1326/14 (koje pritom u obrazloženju presude pogrešno označava kao K br. 326/14) i K br. 1295/13.

Istaknuti navodi branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani, a iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je sud u konkretnom slučaju predlog branioca okrivljenog da se izvrši spajanje krivičnih predmeta toga suda K br. 1295/13 i K br. 1326/13 odbio uz obrazloženje da isti nisu vezani za događaj koji se odvijao između okrivljenog i privatnog tužioca dana 24.12.2013. godine kao i da bi vođenje jedinstvenog postupka dovelo do odugovlačenja postupka.

Kako je vođenje jedinstvenog postupka samo mogućnost ali ne i obaveza suda, što znači da je stvar slobodne ocene suda u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, da je pravnosnažna presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, zbog čega je zahtev branioca u tom delu odbio kao neosnovan na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a.

Nadalje, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP-a, a naime da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Međutim, iako branilac zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, iz obrazloženja zahteva u kome se navodi da je nejasno koje je to inkriminisane izraze okrivljeni uputio privatnom tužiocu, obzirom da sud jedne navodi u izreci presude a druge u obrazloženju, proizilazi da ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnim presudama, te bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe se povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, uz obrazloženje da sud pogrešno poklanja veru iskazu privatnog tužioca jer je potvrđen iskazima saslušanih svedoka i povreda iz člana 439. tačka 3. ZKP-a, da je drugostepeni sud preinačenjem odluke o krivičnoj sankciji povredio zakon a preinačenjem odluke o troškovima krivičnog postupka učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 441. stav 4. ZKP-a, što takođe predstavlja dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali iste branilac okrivljenog obrazlaže tako što ukazuje, kao i kod prethodne povrede, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji, pa kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP-a, člana 439. tačka 2. i 3. ZKP-a i člana 441. stav 4. ZKP-a, a ukazuje na nedozvoljene razloge, odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud isti u tom delu odbacio.

S`toga je, iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u izreci, a na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP-a, u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.