Branilac okr. D.N., adv. M.L., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, ne opredeljujući u uvodu zahteva konkretne razloge zbog kojih podnosi zahtev, osim što delimično citira odredbe člana 485. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koje propisuju razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu o usvajanju zahteva, kojom će u celini ukinuti prvostepenu i drugostepenu odluku i vratiti na ponovno suđenje istom sudu, ali drugom veću.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.N., adv. M.L., je nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi da je sud počinio više bitnih povreda odredaba postupka i povredio princip pravičnog i zakonitog postupka time što, suprotno članu 15. ZKP, nije prihvatio predlog stranaka da se obavi rekonstrukcija događaja (član 137. ZKP), čime bi se razrešila sporna pitanja koja se tiču uzroka nastanka predmetne saobraćajne nezgode, odnosno da li je do nezgode došlo usled neprilagođene brzine kretanja vozila okrivljenog u odnosu na radijus krivine, što je najpre opovrgnuto dopunskim saobraćajno-tehničkim veštačenjem, koje je kasnije prilagođavano nakon što je povredom načela neposrednosti bez prisustva branioca ponovno utvrđivan radijus krivine, kao i da li je okrivljeni imao mogućnost blagovremenog uočavanja krivine i smanjenja brzine u vezi sa kretanjem drugog učesnika u saobraćaju-vozila svedoka J.S., nailazećeg iz suprotnog pravca, za koje okrivljeni tvrdi da je predstavljalo prepreku jer je u trenutku mimoilaženja sa njegovim vozilom, pre same krivine u levo, seklo krivinu i prešlo na njegovu stranu, dok kretanje tog vozila veštaci i sud ne konstatuju kao relevantnu činjenicu. Nadalje, povredu zakona branilac vidi u pogrešnoj primeni materijalnog prava na činjenično stanje, a ovu povredu obrazlaže pogrešnim utvrđenjem činjenice koja se odnosi na radijus krivine.

Na taj način, iako se poziva na povrede odredaba postupka u vezi sa izvođenjem i ocenom dokaza (čl. 15 i 16. ZKP) i na povredu krivičnog zakona, branilac okrivljenog u suštini izloženim navodima zahteva pobija pravnosnažnu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Nedostatke u činjeničnom stanju branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe posebno kao razlog podnošenja zahteva i s tim u vezi navodi propust suda da potpuno i pravilno utvrdi činjenice odlučne za utvrđivanje krivice okrivljenog, kao što je brzina kretanja putničkog vozila kojim je upravljao okrivljeni, širina kolovoza, postojanje tragova predmetne saobraćajne nezgode i tačnost podataka o istima u skici lica mesta, te propust suda da oceni od kakvog su uticaja okolnosti da na mestu saobraćajne nezgode nije bilo postavljenih saobraćajnih znakova kao upozorenja na nailazeću krivinu, da oštećena nije vezala sigurnosni pojas i da se vozilo okrivljenog ispred same krivine mimoišlo sa vozilom koje se kretalo iz suprotnog pravca, što sve po stavu branioca okrivljenog upućuje na pogrešnu odluku suda kada nije prihvatio predlog za obavljanje rekonstrukcije događaja i novo saobraćajno tehničko veštačenje.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu postupka, koju ne opredeljuje, a s tim u vezi navodi da je presudu donelo veće koje je bilo sastavljeno od predsednika veća i dvoje sudija porotnika iako je Zakonikom o krivičnom postupku predviđeno, kada su u pitanju krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora do 8 godina, da sudi i odluku donosi sudija pojedinac, a ne veće sastavljeno od troje sudija, odnosno dvoje sudija porotnika i predsednika veća. Ovim navodima zahteva, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.N. ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, tako što je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.N. odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                             Janko Lazarević,s.r.