Protiv navedenog drugostepenog rešenja, u delu koji se odnosi na putničko motorno vozilo marke „...“, bliže opisano u izreci, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1300/22 od 15.11.2022. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 3. stav 1. tačka 4) i tačka 8) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, utvrdi da je pobijanim rešenjem, povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog, advokatu Urošu Andrejiću, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv kojeg je podnet zahtev, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP (iako je opredeljuje kao povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP), u vezi člana 3. stava 1. tačka 4) i tačka 8) Zakona o oduzimanju imovine proistakle iz krivičnog dela, u korist okrivljenog i to u delu koji se odnosi na putničko motorno vozilo marke „...“.

Iz spisa predmeta proizlazi da su prvostepenim rešenjem od okrivljenog AA, kao vlasnika imovine, pored ostalog, privremeno oduzeta putnička vozila marke „...“ i marke „...“, kao i motocikl marke „...“, bliže opisani u stavu I izreke rešenja, sa obrazloženjem da je na osnovu izvedenih dokaza, pored ostalog i transkripata audio zapisa presretnutih razgovora, utvrđeno da je stvarni vlasnik označenih motornih vozila i motocikla, okrivljeni AA.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal je pobijanim drugostepenim rešenjem delimično uvažio žalbu branioca okrivljenog AA, pa je preinačio prvostepeno rešenje tako što je odbio zahtev Tužioca za organizovani kriminal, da se od okrivljenog privremeno oduzmu označena motorna vozila i motocikl i kao razloge za zaključak o neosnovanosti zahteva u tom delu, naveo da iz spisa predmeta ne proizlazi da je okrivljeni AA vlasnik te imovine, a da činjenica da su se ista u momentu oduzimanja nalazila kod okrivljenog ne predstavlja osnov za njeno oduzimanje, niti ukazuje da je okrivljeni vlasnik te imovine. Po nalaženju drugostepenog suda, a s obzirom na stanje u spisima predmeta (vozilo marke „...“ registrovano je na ime GG, koja je platila porez na upotrebu motornog vozila kao i sve što je potrebno za njegovu registraciju) i činjenicu da je poznato ko je prema pisanoj dokumentaciji vlasnik imovine – putničkih vozila i motocikla, bilo je mesta da se zahtev za oduzimanje usmeri na ta treća lica, kada bi se u postupku pred sudom utvrđivalo da li su navedena lica samo formalni vlasnici, a okrivljeni faktički vlasnik imovine. Kako u toku postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni vlasnik stvari, to su, prema stavu drugostepenog suda, bili ispunjeni uslovi da se zahtev Tužioca za organizovani kriminal u tom delu odbije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pogrešan je stav drugostepenog suda da okrivljeni AA nije vlasnik putničkog motornog vozila marke „...“, bliže opisanog u izreci pobijanog rešenja samo iz razloga što u registru putničkih motornih vozila nije upisan kao njegov vlasnik.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 2) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, propisano je da se „imovinom proisteklom iz krivičnog dela“, smatra imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Članom 3. stav 1. tačka 4) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da se „vlasnikom“ smatra okrivljeni, okrivljeni saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 8) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da se „trećim licem“, smatra fizičko ili pravno lice na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela.

Članom 38. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela određeno je da zahtev za trajno oduzimanje imovine podnet protiv trećeg lica, treba da sadrži i dokaze da je imovina proistekla iz krivičnog dela preneta u cilju osujećenja oduzimanja. Ova odredba primenjuje se i u postupku za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Odredbom člana 34. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predviđeno je da se na osnovu pravnog posla, pravo svojine na pokretnoj stvari stiče predajom te stvari u državinu sticaoca, a prema stavu 2. istog člana, predaja pokretne stvari smatra se izvršenom i predajom isprave na osnovu koje sticalac može raspolagati tom stvari, kao i uručenjem nekog dela stvari izdvajanjem ili drugim označavanjem stvari koje znači predaju stvari. Članom 34. stav 3. istog zakona, propisano je da kada se pokretna stvar nalazi u državini sticaoca po nekom pravnom osnovu, on stiče pravo svojine na nju u trenutku zaključenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stiče pravo svojine.

Iz spisa predmeta – transkripata audio zapisa presretnutih razgovora, koje je okrivljeni AA vodio sa NN licima, proizlazi da je on kupio putničko motorno vozilo marke „...“, što je potvrđeno iskazom svedoka DD, koji je izjavio da je isto prodao AA, koji mu je, na ime cene, dao drugo vozilo („...“crne boje), uz doplatu od 40.000 evra. S tim u vezi, svedok GG, je objasnila da je navedeno vozilo registrovano na njeno ime, jer je to zamolio njen sestrić, DD, koji je taj automobil uvezao, kao i da je na njegov zahtev kod javnog beležnika dala ovlašćenje AA da istim upravlja.

Dakle, u toku postupka na osnovu transkripata audio zapisa i iskaza svedoka DD i GG, dokazano je postojanje pravnog posla – usmenog ugovora o kupoprodaji predmetnog vozila zaključenog između svedoka DD, kao prodavca i okrivljenog AA kao kupca, na osnovu kog pravnog posla je izvršena isplata kupoprodajne cene i predaja vozila i dokumenata u državinu okrivljenog, a što je utvrđeno iz potvrde o privremenom oduzimanju predmeta -vozila, ključeva i saobraćajne dozvole od okrivljenog.

Prema tome, kod postojanja usmenog ugovora o kupoprodaji predmetnog vozila, kao pravnog osnova za sticanje prava svojine na pokretnoj stvari i kod činjenice da je izvršena predaja stvari, kao način sticanja prava svojine na pokretnoj stvari, u smislu citiranih odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljeni AA stekao pravo svojine na putničkom motornom vozilu marke „...“, odnosno da je njegov vlasnik, bez obzira na činjenicu što u registru putničkih motornih vozila nije upisan kao vlasnik istog.

Pri tom, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da, registracija nije način sticanja prava svojine na vozilu, ali je pravo svojine pretpostavka za njegovu registraciju. U situaciji kada je okrivljeni stekao pravo svojine na navedenom vozilu, kako je to prethodno opisano, u konkretnom slučaju je osporena pretpostavka da je svedok GG (lice na koje je vozilo registrovano), stvarni vlasnik tog motornog vozila.

Pored iznetog, prema stanju u spisima predmeta, na GG nije ni izvršen prenos prava svojine na navedeno vozilo u cilju osujećenja oduzimanja, tako da se ona, po oceni ovoga suda, ne može smatrati trećim licem u smislu člana 3. stav 1. tačka 8) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, na koje bi, u konkretnom slučaju, mogao biti usmeren zahtev javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine.

Pogrešnim pravnim stavom po pitanju vlasništva na predmetnom putničkom motornom vozilu, drugostepeni sud je pobijanim rešenjem, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 3. u vezi člana 3. stav 1. tačka 4) i tačka 8) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u korist okrivljenog AA.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, te je, kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP, utvrdio da je pobijanim pravnosnažnim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Poi 9/21 od 07.10.2022. godine učinjena povreda zakona u korist okrivljenog, pri tom ne dirajući u pravnosnažnost navedene odluke.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić