Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Alberta Poljaka, advokat Mladen Stanojev, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i u celosti ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i okrivljenom dosudi troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Alberta Poljaka, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Alberta Poljaka u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitim dokazima i kao nezakonite dokaze označava odbrane saokrivljenih date na zapisnicima pred PS Bečej i to: AA broj 44/15 od 16.03.2015. godine, BB broj 51/15 od 08.03.2015. godine, VV broj 83/15 od 30.04.2015. godine, GG broj 27/15 od 26.02.2015. godine i DD broj 90/15 od 13.05.2015. godine.

Kao razlog nezakonitosti navedenih zapisnika, branilac ističe da su radnje saslušanja ovih saokrivljenih, obavljene suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer saokrivljeni prilikom saslušanja nisu pozvani da se izričito izjasne o tome da li prihvataju branioca po službenoj dužnosti koji im je postavljen, a iz kojih razloga se, po stavu odbrane, na ovim zapisnicima ne može zasnivati sudska odluka, shodno odredbi člana 16. ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema pravnom shvatanju tada Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju, kako je to pravilno našao i drugostepeni sud, treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije kostatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakoniti ili nezakoniti dokaz.

Iz spisa predmeta – zapisnika o saslušanju saokrivljenih u PU Bečej i to AA od 16.03.2015. godine, BB od 18.03.2015. godine, VV od 30.04.2015. godine i GG od 13.05.2015. godine, proizilazi da su ovi okrivljeni čije je saslušanje javni tužilac poverio policiji, pre davanja iskaza poučeni o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP, da je njihovom saslušanju prisustvovao branilac po službenoj dužnosti, naznačen na svakom od zapisnika pojedinačno, sa kojim je svaki od ovih okrivljenih obavio poverljiv razgovor koji je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem, nakon čega se svaki od njih izjasnio da želi da iznese svoju odbranu i odgovarao na postavljena pitanja, dok se okrivljeni DD na zapisniku od 26.02.2015. godine, nakon što je takođe poučen o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP izjasnio da će angažovati branioca advokata Valeriju Zedi, sa kojom je obavio poverljiv razgovor, koji je nadziran samo gledanjem i u njenom prisustvu izneo svoju odbranu pred PU Bečej, u skladu sa članom 289. stav 3. ZKP. Nakon toga, saokrivljeni i njihovi branioci upozoreni su da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita zapisnik, i konstatovano je da su isti, kao i njihovi branioci pročitali zapisnik i da nemaju primedbe. Ove zapisnike potpisali su kako imenovani okrivljeni i njihovi branioci, tako i ovlašćeno službeno lice PU Bečej i zapisničar. Kasnije tokom postupka okrivljeni su koristili svoja prava i ovisno o fazi postupka u odnosu na svakog od njih pojedinačno, razdvojeni su krivični postupci, u kojima su oni sklopili sa tužiocem sporazum o priznanju krivičnog dela i donete su pravnosnažne presude, dok je postupak u ovom predmetu protiv okrivljenog Alberta Poljaka nastavljen i suđeno mu je u odsustvu u kom postupku su donete pravnosnažne presude, koje se pobijaju zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Iz svega navedenog, po oceni ovoga suda, proizilazi da su navedeni okrivljeni pristali da daju svoje iskaze u PU Bečej, u prisustvu branioca, pri čemu navedena upozorenja data okrivljenima od strane organa postupka, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, a iz kojih razloga, zapisnici i odbrane saokrivljenih date na zapisnicima koji se osporavaju zahtevom, predstavljaju zakonite dokaze i po svojoj sadržini i po načinu pribavljanja, o čemu se, odgovarajući na navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude na isti način izjasnio i Apelacioni sud u Novom Sadu, na strani 2. i 3., obrazloženja presude Kž1 476/24 od 03.07.2024. godine.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Alberta Poljaka, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, isticanjem da je u postupku pred policijom, postupljeno suprotno odredbi člana 11. ZKP, jer okrivljenima nije data mogućnost da se izjasne o svom jeziku odnosno na kom jeziku žele da iznesu svoju odbranu.

Međutim, iako iz predmetnih zapisnika proizilazi da su okrivljeni, kako je to već ranije navedeno, poučeni o njihovim pravima iz člana 68. ZKP i da su izjavili da razumeju srpski jezik, nakon što su prethodno, shodno odredbi člana 11. ZKP upozoreni da imaju pravo da se u toku postupka služe svojim jezikom, dok su na postavljeno pitanje da li žele da iznesu odbranu i odgovaraju na postavljena pitanja izjavili da će odbranu izneti na srpskom jezik, Vrhovni sud se u ocenu ovih navoda nije upuštao, jer bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) u vezi člana 11. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković