Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Sanja Čupić Maljković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći u uvodu konkretno o kojoj povredi zakona se radi, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim, jer je u vremenskom periodu od 06.01.2013. do 05.10.2013. godine kao punoletno lice u porodičnoj kući živeo u vanbračnoj zajednici sa tada maloletnom BB, a u toku koje je rođeno njihovo zajedničko dete VV. Prema stavu branioca, sud je u konkretnom slučaju pravilno utvrdio da su okrivljeni i oštećena zasnovali vanbračnu zajednicu kada su oboje bili maloletni, ali je pogrešno primenio krivični zakon nalazeći da je okrivljeni izvršio krivično delo od onog dana kada je postao punoletan, imajući u vidu da se radi o trajnom krivičnom delu. Kako je vanbračna zajednica između okrivljenog i oštećene zasnovana u trenutku kada su oboje bili maloletni, to prema stavu branioca u radnjama okrivljenog nema elemenata predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Sremskoj Mitrovici, kao drugostepeni, našao je da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude 2Kž1 br.242/18 od 17.09.2018. godine dao jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi predmetnog krivičnog dela od trenutka kada je kao punoletno lice nastavio da živi u vanbračnoj zajednici sa maloletnom oštećenom (strana 2 stav 5 i 6 drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić