Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 46/20 od 31.05.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Vučinić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje istovremeno naređujući da se isto obavi pred drugim sudijom pojedincem ili izmenjenim drugostepenim većem ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da odbije optužbu, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja; i

-branilac okrivljenog AA, advokat Marko Pušica, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA su osnovani.

Osnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da su u donošenju te presude, učestvovale sudije Višeg suda u Novom Sadu Tatjana Đurašković i Biljana Delić, koje su učestvovale u donošenju odluka kojima je odlučivano o žalbama branilaca okrivljenog, izjavljenim protiv rešenja o produženju mere zabrana prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenim BB i svedocima DD, ĐĐ i EE, na udaljenosti od 50 metara.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presuda Višeg suda u Novom Sadu Kž1 46/20 od 31.05.2021. godine, doneta u veću sastavljenom od sudije Tatjane Đurašković, kao predsednika veća i sudija Biljane Delić i Tatjane Šunjka, kao članova veća.

Pored toga, iz spisa predmeta proizlazi da su rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kž2 363/18 od 14.05.2018. godine, Kž2 890/18 od 12.12.2018. godine i Kž2 236/19 od 16.04.2019. godine, doneta u veću sastavljenom od sudije Biljane Delić, kao predsednika veća i sudija Tatjane Đurašković i Miroljuba Novićevića, kao članova veća.

Iz obrazloženja rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kž2 363/18 od 14.05.2018. godine, Kž2 890/18 od 12.12.2018. godine i Kž2 236/19 od 16.04.2019. godine, proizlazi da taj sud smatra da i dalje postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oštećenog, kao i na svedoke, odnosno da bi isti mogao ponoviti krivično delo za koje je „opravdano sumnjiv“, ili učiniti krivično delo kojim preti, zbog čega je, uzimajući u obzir ozbiljnost pretnji za koje postoji „opravdana sumnja“ da je okrivljeni uputio oštećenom i ceneći činjenicu da je okrivljenom poznato mesto zaposlenja oštećenog, kao i da svakodnevno, po sopstvenom iskazu, sreće ostale svedoke, po nalaženju tog suda, pravilna ocena prvostepenog suda da je produženje mere zabrana prilaženja sastajanja i komuniciranja sa oštećenim i navedenim svedocima, nužno i opravdano, a sve u cilju otklanjanja navedenih opasnosti.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1), 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4)... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Odlučivanje o zabrani prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem, kao meri za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbi člana 197. ZKP, podrazumeva, ocenu postojanja okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače ili bi mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Kriterijumi za ocenu nepristrasnosti sudije prilikom odlučivanja obuhvataju subjektivni test nepristrasnosti koji predstavlja ličnu nepristranost sudije, dok se ne dokaže suprotno i objektivni test nepristrasnosti, kod koga se utvrđuje postojanje i utvrđivanje činjenica koje mogu izazvati dilemu o nepristrasnosti suda, sasvim odvojeno od ličnog ponašanja bilo kog od članova sudskog veća i obuhvata i situacije funkcionalne prirode pri obavljanju različitih službenih funkcija.

U slučaju da je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući i odluke vezane za meru zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem, postoji opravdana bojazan da taj sudija nije nepristrasan, a stepen njegove nepristrasnosti se ceni u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

U konkretnom slučaju, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, najvažnije pitanje je ono vezano za upuštanje veća drugostepenog suda u ocenu krivice okrivljenog.

Članom 2. tačka 19) ZKP, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

U obrazloženjima navedenih rešenja Višeg suda u Novom Sadu, u čijim donošenjima su učestvovale sudije Tatjana Đurašković i Biljana Delić, obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni AA, izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i pritom navedeno da je uzeta u obzir ozbiljnost pretnji za koje postoji opravdana sumnja da je okrivljeni uputio oštećenom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudije Tatjana Đurašković i Biljana Delić, su obrazlažući postojanje opravdane sumnje u rešenjima o produženju mere zabrana prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenim i navedenim svedocima, što u smislu člana 197. ZKP, nije neophodan uslov za određivanje, odnosno produženje navedene mere, izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog AA.

Utvrđenje postojanja opravdane sumnje podrazumeva da su sudije Tatjana Đurašković i Biljana Delić, ocenile da postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju, a opravdana sumnja predstavlja kvalitet sumnje koja opravdava podizanje optužbe, pa se utvrđivanje postojanje takvog kvaliteta sumnje kod određenog sudije može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, koja procesna uloga predstavlja osnov za obavezno izuzeće propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, formirano predubeđenje tih sudija, koje su o navedenoj meri protiv okrivljenog odlučivale više puta, jeste takvog kvaliteta da predstavlja takvu okolnost koja dovodi u sumnju pretpostavku nepristrasnosti sudije, te su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ovih sudija u postupku odlučivanja po žalbi na prvostepenu presudu.

Sudije Tatjana Đurašković i Biljana Delić, u konkretnom slučaju, nisu izuzete prilikom donošenja drugostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Fey protiv Austrije, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije, Haushildt protiv Danske, Davidsons i Savins protiv Latvije, Dragojević protiv Hrvatske, Jasinski protiv Poljske i Romenskiy protiv Rusije), kao i stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 1202/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine i Kzz OK 6/2021 od 22.04.2021. godine), drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Imajući u vidu razloge ukidanja pobijane pravnosnažne presude, Vrhovni kasacioni sud se u ovoj presudi nije izjašnjavao o ostalim povredama zakona istaknutim u zahtevima branilaca okrivljenog.

Zapisničar                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     s.r. Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić