Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. ZKP-a, branilac okrivljenog A.K., advokat R.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda odredaba: 438. stav 2. tačka 1; 438. stav 1. tačka 7. i člana 439. tačka 1. do 3. sve u vezi člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, uz predloge da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovni postupak odlučivanja po žalbi odbrane ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ali pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, uz obrazloženje da se pobijane presude zasnivaju na nezakonito pribavljenom dokazu - zapisniku o saslušanju osumnjičenog A.K. sačinjenom od strane MUP-a RS Bečej, broj 47/14 dana 24.02.2014. godine. Po stavu odbrane isti dokaz je nezakonit jer je okrivljeni pripadnik ... nacionalnosti, maternji jezik mu je ..., a zbog života u mestu P. sa većinskim mađarskim stanovništvom, mađarski jezik dosta dobro poznaje i istim se služi, dok srpski jezik i pismo veoma slabo i nedovoljno razume. Sud je u skladu sa odredbom člana 11. ZKP-a okrivljenom morao da obezbedi Ustavom i zakonom garantovano pravo da u toku postupka upotrebljava svoj jezik i pismo. Kako mu je navedeno pravo uskraćeno, predmetni zapisnik MUP-a i priznanje okrivljenog da je izvršio predmetno krivično delo, konstatovano na istom zapisniku, se ne mogu smatrati zakonito pribavljenim dokazom u krivičnom postupku niti mogu predstavljati zakonito pribavljeni dokaz. Pri tome, po stavu odbrane, ovaj dokaz je jedini dokaz na kome se zasnivaju pravnosnažne presude koje se pobijaju ovim zahtevom.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane jer je predmetni zapisnik MUP-a RS Bečej broj Ku 47/14 od 24.02.2014. godine pribavljen po svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Kako su identični navodi odbrane već isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude i kako ih je drugostepeni sud odbio kao neosnovane, ovaj sud upućuje na date razloge drugostepenog suda, kao jasne i dovoljne, u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a. Pobijane presude se zasnivaju na dokazima koje je prvostepeni sud izveo u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, izvedene dokaze prvostepeni sud je u presudi pojedinačno naveo, a zatim je iste ocenio u smislu člana 16. stav 3. ZKP-a, te u redovnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a.

Takođe se u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP-a uz obrazloženje da je od samog početka krivičnog postupka jedina pravilna pravna kvalifikacija dela mogla biti krivično delo oštećenje tuđe stvari na štetu privatne imovine oštećene D.V., u kom slučaju se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi oštećenog lica.

S`tim u vezi slede i navodi u zahtevu branioca okrivljenog da je pobijanim presudama povređen i krivični zakon po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni gonjen krivično delo u smislu odredbe člana 439. tačka 1), te da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, odredba člana 439. tačka 2) ZKP-a. Odbrana nalazi da radnje koje je preduzeo okrivljeni A.K. u konkretnom događaju, predstavljaju pripremne radnje za izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. KZ, a kako pripremne radnje za ovo krivično delo nisu kažnjive, to nema krivičnog dela.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni A.K. oglašen krivim, kao u izreci prvostepene presude, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela teške krađe u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. stav 1. KZ, te je na predmetne radnje okrivljenog A.K. pravilno primenjen zakon i iste su pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. stav 1. KZ, za koje krivično gonjenje preduzima nadležni javni tužilac.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud je našao da pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP- a, niti povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP-a, te da su suprotni navodi u zahtevu branioca neosnovani.

Zahtevom branioca okrivljenog A.K. se ukazuje na povredu krivičnog zakona - odredbu člana 439. tačka 3) ZKP-a, navodima da je odluka o izrečenoj krivičnoj sankciji pogrešna, jer je okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe bilo zbog nepostojanja krivičnog dela ili zbog nedostatka dokaza.

Ovaj sud nalazi da odlukom o krivičnoj sankciji nižestepeni sudovi nisu povredili zakon, jer je okrivljeni A.K. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, što je u okviru zakonom propisane kazne za predmetno krivično delo (dakle, u okviru propisane kazne zatvora od jedne do osam godina), a stav odbrane da je okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe, branilac okrivljenog zasniva na sopstvenoj oceni izvedenih dokaza i odbrane okrivljenog A.K. date u redovnom krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                              Dragiša Đorđević, s.r.