Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1299/2019
05.12.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Đorđa Konstantinovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Paraćinu, Sudske jedinice u Ćupriji, K 260/18 od 27.09.2019. godine i Osnovnog suda u Paraćinu Kv 321/19 od 20.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.12.2019. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Paraćinu, Sudske jedinice u Ćupriji K 260/18 od 27.09.2019. godine i Osnovnog suda u Paraćinu Kv 321/19 od 20.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu, Sudske jedinice u Ćupriji, prvim stavom izreke stavljeno je van snage rešenje Osnovnog suda u Paraćinu, Sudske jedinice u Ćupriji K 260/18 od 08.04.2019. godine, drugim stavom izreke navedenog rešenja, privatna tužilja BB je obavezana da plati sudu na ime taksi za tužbu i odluku iznose od po 980,00 dinara, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a stavom trećim izreke, okrivljeni AA je obavezan da privatnoj tužilji BB nadoknadi troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 103.500,00 dinara, sve u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Kv 321/19 od 20.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv prvostepenog rešenja.
Protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu, Sudske jedinice u Ćupriji K 260/18 od 27.09.2019. godine, u delu izreke pod stavom III i protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv 321/19 od 20.11.2019. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Konstantinović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, oba pravnosnažna rešenja ukine u pobijanom delu i predmet vrati Osnovnom sudu u Paraćinu, Sudskoj jedinici u Ćupriji na ponovno odlučivanje i okrivljenom dosudi iznos od 33.000,00 dinara na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštenja privatne tužilje i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.
Ukazujući na povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je članom 262. stav 1. ZKP, propisano da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose, a kako je u konkretnom slučaju pravnosnažna presuda kojom je okrivljeni obavezan da snosi troškove postupka, ukinuta u tom delu, to sud nije mogao posebnim rešenjem da okrivljenog obaveže da privatnoj tužilji plati troškove postupka već je morao da donese novu presudu kojom bi odlučio o tome ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose.
Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji K 260/18 od 07.12.2018. godine, okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 10.000,00 dinara, te da je istom presudom obavezan da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka i to na ime taksi za tužbu i odluku iznose od po 980,00 dinara, u roku od osam dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja kao i da privatnoj tužilji BB nadoknadi troškove krivičnog postupka o kojima će sud odlučiti posebnim rešenjem.
Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 43/19 od 01.03.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe punonoćnika privatne tužilje BB i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.
Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je presudom Kzz 576/2019 od 06.06.2019. godine, zahtev usvojio kao delimično osnovan i ukinuo presude Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji K 260/18 od 07.12.2018. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 43/19 od 01.03.2019. godine u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka i u tom delu spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Paraćinu, Sudskoj jedinici u Ćupriji na ponovno odlučivanje, dok je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbijen kao neosnovan.
Imajući u vidu da su citiranom presudom Vrhovnog kasacionog suda ukinute navedene pravnosnažne presude samo u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka u kom delu su spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivnje, to je sudija pojedinac prvostepenog suda bio ovlašćen da u ponovnom postupku donese rešenje kojim će odlučiti i o osnovu odnosno o tome ko će snositi troškove krivičnog postupka i kolika je njihova visina.
Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, da je prvostepeni sud dužan da u ponovnom postupku nakon ukidanja pravnosnažnih presuda donese presudu, a ne rešenje kojim će odlučiti o tome ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose.
Sledstveno iznetom, zahtev za zaštitu branioca okrivljenog AA je u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjen kao neosnovan.
Što se tiče navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je sud bio dužan da odluči i o troškovima okrivljenog, koji su nastali nakon donošenja pravnosnažne presude – na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 33.000,00 dinara i žalbi na rešenja od 08.04.2019. godine i od 03.10.2019. godine u iznosu od po 8.250,00 dinara, te da obaveže privatnu tužilju da okrivljenom nadoknadi ove troškove, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okrivljeni navedene troškove krivičnog postupka može tražiti od suda pravnog leka u smislu odredbe člana 267. ZKP, kojom je propisano da će dužnost plaćanja troškova koji nastanu od suda pravnog leka odlučiti taj sud.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Vesna Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić