Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević, u zahtevu ističe da su sudovi povredili krivični zakon na štetu okrivljenog, tako što su kritične događaje sa istim načinom izvršenja krađe točkova putničkih vozila, u drugom krivičnom postupku kvalifikovali kao običnu krađu iz člana 203. KZ, te navodi kao primer SPK presudu, dok su u konkretnom slučaju navedeno krivično delo okvalifikovali kao tešku krađu, na koji način je isti sud, za istog okrivljenog, za isti modus operandi primenio dve različite pravne kvalifikacije. Branilac u zahtevu navodi da je okrivljenom u prethodnom periodu, za šest krivičnih dela krađe točkova, pravna kvalifikacija bila jedno produženo krivično delo krađa iz člana 203.stav 1. KZ, dok je u konkretnoj situaciji krivično delo kvalifikovano kao pokušaj teške krađe iz člana 204. KZ, iako je način izvršenja ovih dela potpuno istovetan, te se radi o pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji i zloupotrebi procesnih ovlašćenja od strane sudova. Ovakvim postupanjem, po navodima branioca, povređen je krivični zakon na štetu okrivljenog, jer mu je krivično delo kvalifikovano kao teže.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ čini učinilac dela krađe (član 203.), ako je krađa izvršena savlađivanjem većih prepreka.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ proizilazi da ovo krivično delo, koje predstavlja poseban kvalifikovani oblik krađe, čini lice koje krivično delo krađe iz člana 203. KZ (oduzimanje tuđe pokretne stvari drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist), izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tačkama od 1) do 6) navedenog člana, u konkretnom slučaju tačkom 1) - ako je krađa izvršena drugim savlađivanjem većih prepreka.

Za postojanje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ potrebno je da su u pogledu radnje izvršenja, objekta radnje i namere ostvarena obeležja obične krađe i pored toga, kumulativno, da je krađa izvršena pod kvalifikatornom okolnošću predviđenom u tački 1) navedenog člana koja se tiče načina izvršenja krađe.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svestan zabranjenosti dela, započeo izvršenje krivičnog dela teške krađe u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist oduzimanjem tuđih pokretnih stvari veće vrednosti, točkova sa gumama, savlađivanjem mehaničkih prepreka, na taj način što je najpre došao do parkinga gde je bilo parkirano vozilo marke „Audi Q3“ nemačkih registarskih oznaka ..., vlasništvo oštećenog BB iz ..., osmotrio situaciju i odabrao vozilo, sa prednjeg levog točka vozila skinuo ukrasni poklopac šrafa, potom ponovo došao vozilom do parkinga, koje vozilo je zaustavio u neposrednoj blizini vozila oštećenog, iz svog vozila izvadio sredstva izvršenja krivičnog dela: četiri bloka crvne boje, četiri drveta, ručnu dizalicu, koju je odneo malo dalje i ostavio, vozilo kojim je došao udaljio sa lica mesta, vratio se, uzeo dizalicu i krenuo ka vozilu „Audi Q3“ noseći ručnu dizalicu, šrafciger, kombinovani ključ za odvijanje šrafova, ali je u izvršenju dela sprečen nailaskom patrole policije, te je tada od sebe odbacio navedene predmete.

Okrivljeni AA je, po nalaženju ovog suda, u inkriminisanom periodu, savlađivanjem mehaničkih prepreka započeo izvršenje krivičnog dela u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist oduzimanjem tuđih pokretnih stvari veće vrednosti, točkova sa gumama ali je u izvršenju dela sprečen nailaskom patrole policije, pa se u radnjama koje je preduzeo stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) ZKP u pokušaju u vezi člana 30. KZ za koja je pravnosnažno osuđen.

Okolnost koju branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi, da je sporan način izvršenja ovog krivičnog dela, odnosno da je prvostepeni sud krađu točkova u ranijem postupku pravno kvalifikovao kao jedno produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, dok je u konkretnoj situaciji krivično delo pravno kvalifikovano kao pokušaj teške krađe iz člana 204. KZ, nije od uticaja na pravnu kvalifikaciju, imajući u vidu da se radi o jednoj od tri alternativne radnje (obijanje, provaljivanje ili drugo savlađivanje većih prepreka), prilikom čijeg izvršenja je okrivljeni morao da podigne vozilo kako bi sa njega skinuo točkove, što je zahtevalo poseban napor i korišćenje odgovarajućeg alata, a koje radnje se i po oceni ovog suda mogu smatrati savladavanjem većih mehaničkih prepreka, pa izreka presude sadrži sve elemente navedenog krivičnog dela iz člana 204. KZ.

Prema tome, opisane radnje, koji je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u pokušaju u vezi člana 30. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, branilac okrivljenog zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodeći da je sud na ovako pravno kvalifikovano delo okrivljenom izrekao strožiju kaznu. Na opisan način, iako u zahtevu formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suštinski ukazuje da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude manja ili veća, odnosno ističe povredu zakona iz člana 441. stav 1 ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navedene povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, jer ista ne predstavlja zakonski razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić