Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.322/2014 od 12.06.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenog D.K., a presuda Višeg suda u Šapcu K br.8/10 od 17.06.2013. godine, potvrđena.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K., na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K. u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obaveštavao stranke, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K. podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K. je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K. ukazuje da je pobijanim presudama povređen član 5. KZ. U pobijanim presudama primenjen je novi Krivični zakonik koji je važio u vreme donošenja odluka (''Službeni glasnik RS'', br. 85/15 ... 108/14). Primenom krivičnog zakona koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela - 05.03.2004. godine, kaznu zaprećenu za krivično delo ubistva iz člana 47. stav 1. KZ RS, bilo je moguće ublažiti do jedne godine, dok je primenom zakona koji je važio u vreme donošenja presude, kazna za krivično delo ubistva iz člana 113. KZ mogla biti ublažena do dve godine, a kasnijom izmenom ovog zakonika do tri godine, pa je očigledno da sud u odnosu na okrivljenog nije primenio blaži zakon čime je povređen član 5. KZ i učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Članom 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana, da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Odredbom člana 47. stav 1. KZ RS (''Službeni glasnik SR Srbije'' br. 26/77 ... 42/89 i ''Sl. glasnik RS'' br.16/90 ... 67/03) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni D.K. oglašen krivim, propisano je da ko drugog liši života kazniće se zatvorom najmanje sedam godina.

Članom 43. OKZ (''Službeni list SFRJ'' br. 44/76 ... 54/90, ''Službeni list SRJ'', br. 35/92 ... 61/01 i ''Službeni glasnik RS'', broj 39/03) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni D.K. oglašen krivim, propisano je da kad postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 42. ovog zakona sud će ublažiti kaznu do jedne godine zatvora, ako za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri ili više godina.

Članom 113. KZ (''Službeni glasnik RS' br. 85/15 ... 108/14) koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda propisano je da ko drugog liši života kazniće se zatvorom od 5 do 15 godina.

Članom 57. KZ (''Službeni glasnik RS'', broj 85/15) propisano je da kad postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. ovog Zakona, za krivično delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajnju od 5 godina kazna se može ublažiti do dve godine zatvora, a izmenama i dopunama ovog zakona (''Službeni glasnik RS'', broj 72 od 03.09.2009. godine), koje su bile na snazi u vreme donošenja pobijanih presuda, propisano je da se u navedenom slučaju kazna može ublažiti do tri godine zatvora.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni D.K. oglašen krivim (krivično delo je izvršeno 05.03.2004.godine) – Osnovni krivični zakon, je u konkretnom slučaju povoljniji za okrivljenog u odnosu na zakon koji je na okrivljenog primenjen i važio u vreme donošenja pobijanih presuda, imajući u vidu granice ublažavanja kazne, pa su sudovi, primenjujući na okrivljenog strožiji zakon učinili povredu člana 5. KZ i povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenog D.K., kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pravnosnažne presude Višeg suda u Šapcu K br.8/10 od 17.06.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.322/2014 od 12.06.2014. godine u pogledu pravne ocene dela, tako što je krivično-pravne radnje okrivljenog D.K., za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno ocenio kao krivično delo ubistva iz člana 47. stav 1. KZ RS, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2004. godine do 22.10.2004. godine.

Iako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koja povreda formalno predstavlja razlog zbog koga se zahtev za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog može podneti, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao obzirom da obrazloženje navedene povrede predstavlja polemisanje sa činjeničnim utvrđenjima suda, a što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                Dragiša Đorđević, s.r.