Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ilije Zeca, advokat Goran Karadarević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ilije Zeca, advokata Gorana Karadarevića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena time što je u izreci presude izmenjen činjenični opis dela iz optužnog akta, tako što je sud u izreci presude za razliku od optuženja kao mesto izvršenja krivičnog dela opredelio dva mesta izvršenja (Veternik i Novi Sad – ugao ulice Hadži Ruvimove i Bulevara Evrope) iako se u optužnici kao mesto izvršenja navodi samo mesto u Veterniku u ulici Milice Rakić broj ...

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, a ni subjektivni identitet optužbe, jer je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta. Naime u optužnici navedeno je da je okrivljeni neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu „..na taj način što je u pomoćnom objektu kuće u kojoj živi, na adresi u Veterniku, ulica Milice Rakić broj ... ...a uz sebe, u crnoj torbici koju je nosio oko ramena, radi prodaje držao opojnu drogu kokain...“. Stoji činjenica da je u izreku prvostepene presude dodato da je okrivljeni „u Novom Sadu na uglu ulica Hadži Ruvimove i Bulevara Evrope u crnoj torbici koju je imao kod sebe, radi prodaje držao opojnu drogu kokain...“ u kom delu je sud izreku presude samo uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom dokaznog postupka u pogledu lokacije gde je okrivljeni pronađen sa opojnom drogom koju je držao kod sebe i to u granicama optužnog akta, pa takvim postupanjem suda optužba nije prekoračena.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okriljenog Ilije Zeca, advokata Gorana Karadarevića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, pri čemu kao nezakonit dokaz sud označava lociranje okrivljenog koje je obavljeno bez naredbe sudije za prethodni postupak. Isti navodi su već bili predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud na strani 3. pasus 4 obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravk

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić