Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 63/14 od 13.10.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih M.T. i LJ.B., kao i žalba okrivljenog M.T., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda branilac okrivljenog M.T., advokat S.A., blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tač.8) i 9) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ih preinači tako što će okrivljenog M.T. osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo kao i da se u odnosu na okrivljenog odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu ali ga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T. pobijaju pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ukazivanjem da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe sa obrazloženjem da je u optužnici Višeg javnog tužioca u Šapcu Kt 56/13 od 30.07.2013. godine, bilo navedeno da je ovaj okrivljeni „držao radi prodaje kesu sa šest paketa u kojima se nalazila neutvrđena količina paracetamola i kofeina koji služe kao razblaživač opojne droge koje je okrivljeni prosuo prilikom bekstva od policijskih službenika“, koji deo dispozitiva optužnice je izostavljen iz izreke prvostepene presude, što, prema navodima zahteva, znači da predmet optužbe nije rešen.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, jer je prvostepeni sud izostavljanjem citiranog dela činjeničnog opisa iz dispozitiva optužnice, izreku presude upodobio utvrđenom činjeničnom stanju koje se optužbom stavlja na teret i to da je kritičnom prilikom nađen ... u vozilu okrivljenog M.T. i da paracetamol i kofein nisu na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i da njihovo držanje nije zabranjeno, u vezi sa čim je dao razloge na stranama 19. i 20. obrazloženja presude. Stoga je po nalaženju ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva, predmet optužbe potpuno rešen imajući pri tom u vidu da navedena izostavljena radnja ne predstavlja biće nekog drugog posebnog krivičnog dela.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi da su okrivljeni išli u Beograd radi nabavke opojne droge, čime je na njihovu štetu uvedena još jedna radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, koja nije bila obuhvaćena optužnicom, pa je prvostepeni sud postupajući na navedeni način prekoračio optužbu i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, jer sud u izreku presude nije uneo nijednu radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela koja nije bila označena u dispozitivu optužnice, pa ni to da su okrivljeni išli u Beograd radi nabavke opojne droge, već su to, po oceni ovoga suda činjenice koje je prvostepeni sud utvrdio u toku postupka i naveo ih u obrazloženju presude. Osim toga, prekoračenje optužbe u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, može se učiniti samo u izreci presude, a činjenice navedene u obrazloženju presude u pogledu motiva odlaska okrivljenih u Beograd nisu predmet optužbe i njihovo unošenje u obrazloženje presude ne predstavlja prekoračenje optužbe.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažna presuda neosnovano pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da su okrivljeni oglašeni krivim da su krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ izvršili kao saizvršioci, s obzirom na to da nije moguće da dva lica istovremeno drže opojnu drogu imajući u vidu da je u pitanju faktička radnja, te je sledstveno tome, prema navodima zahteva, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, primenjen je zakon koji se ne može primeniti.

Neosnovan je i ovaj navod zahteva, jer su u izreci prvostepene presude naznačene sve činjenice i okolnosti iz koje proizlazi da su okrivljeni učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ – zajedno se nalazili u putničkom vozilu u kome su zajednički držali predmetnu opojnu drogu, koja je bila u njihovom neposrednom pritežanju i da su samim tim postupali kao saizvršioci u smislu člana 33. KZ, pa su samim tim i njihove radnje opisane u izreci prvostepene presude pravilno pravno ocenjene kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T. navodi se da se pravnosnažna presuda zasniva na nedozvoljenim dokazima i da je na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. U vezi sa tim ističe da uračunljivost okrivljenog M.T. nije dokazana i da je sud bio u obavezi da okrivljenog podvrgne neuropsihijatrijskom veštačenju, a ne da o ovoj odlučnoj činjenici sam donosi zaključke. Pored toga, u zahtevu se ističe da prvostepeni sud u obrazloženju presude iznosi stav da na delovima PVC kese nisu pronađeni biološki tragovi okrivljenog iz razloga što je u toku veštačenja uzet uzorak sa onog dela navedenog predmeta koji okrivljeni nije dotakao, što prvostepeni sud nije mogao da zaključi bez prethodnog saslušanja predstavnika ustanove koja je radila DNK analizu. Branilac ukazuje i da je sud odluku o krivici okrivljenog utemeljio na diskreditaciji iskaza svedoka B., što takođe upućuje na zaključak da se i ovde radi o nedozvoljenom dokazu na kome se presuda ne može zasnivati.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog, iako se u zahtevu formalno poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zahtevom za zaštitu zakonitosti u ovom delu pravnosnažnu presudu suštinski osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                    Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.